Branka:

Htela bih da Vam postavim pitanje za mog oca. On ima 47 godina i pre 8 god su mu postavili dijagnozu asmatični -bronhitis. Kod njega se javljaju problemi svakodnevno, a posebno kada je magla ili velike vrućine. Kada ima jake napade čuje se šištanje u plućima, čak i kada sedite daleko od njega. U toku jednog dana znao je 3-4 puta da ode do hitne pomoći gde su mu davali inekcije u venu, ali to mu pomaže samo par sati. Od lekova koristi: inhaler, pronison i aminofilin. Kako mu možemo pomoći da bar smanjimo napade, jer doktor mu je rekao da mu je srce kao u 60-ogodišnjeg čoveka. Jako se brinem za njega jer već dva puta mu ni inekcije nisu bile od velike pomoći. Unapred zahvalna na odgovoru… lep pozdrav!

Dr Dušica Jarić

Branka,
Potpuno je razumljiva i opravdana briga za zdravlje Vašeg oca. Dijagnoza “astmatični bronhitis” mi nije sasvim jasna… Ne znam da li se radi o nekome ko je pušac, pa ima hroničnu opstruktivnu bolest pluca /HOBP/ koja se manifestuje i napadima akutne bronhoopstrukcije pa zato ima karakteristiku “astmatiformnog bronhitisa” kako se to nekad zvalo,  ili se radi o samoj astmi koja je nekontrolisana, teška te ima i karakteristike ireverzibilne bronhoopstrukcije odnosno karakteristike HOBP, ili postoje obe bolesti istovremeno astma+HOBP.

U svakom slučaju česta potreba za intervencijama HMP i intravenskom terapijom ukazuje da je bolest nepotpuno kontrolisana. Postoje smernica kako za lečenje astme (GINA) tako i za lečenje HOBP (GOLD smernice) prema kojima i u slučajevima teške astme i HOBP primarno mesto u lečenju imaju kombinacije dugodelujućih beta agonista i inhalatorniih kortrikosteroida. Kod nas su registrovani pod nazivom SERETIDE  i SYMBICORT i od nedavno su na pozitivnoj listi ne samo za lečenje osoba sa astmom već i za lečenje osoba sa teškom HOBP.

Nisam shvatila da li vaš otac kao inahalatornu terapiju koristi neki od ovih preperata ili što je mnogo češće samo lekove koji spadaju u grupu karatkodelujućih beta-agonista (Berodual, Spalmotil, Ventolin, Salbutamol,…). Ukoliko ima dokazanu tešku HOBP pored navedenih lekova, kod nas je registrovan i dugodelujući antiholinergik, tiotropijom tj preparat SPIRIVA.  Znači akcenat u lečenju i astme i HOBP je na inhalatornoj primeni lekova, dok tbl Pronison se koriste u lečenju akutnih pogoršanja, prema adekvatnoj shemi, i njihova stihijska i nekontrolisana primena nekada nosi veoma veliki rizik od nezeljenih sistemskih efekata.

Moj savet je da se konsultujete sa pulmologom, prvenstveno u pravcu diferencijalno dijagnostičke dileme da li se radi o astmi, HOBP ili o udruženosti ove dve bolesti, i da se shodno težini bolesti i smernicama za njihovo lečenje /GINA ili GOLD/ primeni i adekvatna dugotrajna preventivna terapija.

Ukoliko je otac pušač i najbolji terapijski protokol će ostati bez uspeha. Nadam se da to nije slučaj, a ukoliko jeste, prekidom pušenja se bitno povećava šansa za bolju kontrolu bolesti.

Sa poštovanjem
Dr Dušica Jarić

Odgovor doktorke Jarić ove nedelje ide u Crnu Goru. I ovde ćete pronaći odlične informacije za sve ljude koji imaju ovaj problem. Moram priznati da sam lično podosta naučio o svojoj astmi čitajući doktorkine odgovore na konkretna pitanja drugih pacijenata. Zato Vas i savetujem da ne preskačete čitanje ovih tekstova jer su mnogo vrednijih od nekih generalizovanih članaka o astmi koje možete naći na internetu. Npr veoma ste pogrešili ako ste preskočili članak Berodual i Spalmotil, koji je doktorka pisala u vidu odgovora Bojani, čiji sin boluje od astme. Ukoliko pročitate taj članak pre čitanja ovog, biće vam mnogo jasnije da shvatite sledeći tekst.

Silvana:

Astma mi je ustanovljena novembra prošle godine. Koristim Serevent i Flixotide. Od malena kašljem, ali je od pretprošle godine počelo sa sviranjem u grudima, IGe je bio 607. Imam ekcem na desnoj šaci koji se povukao zadnje tri godine.

Evo ovako počinju moje tegobe:

Kao neko grebanje u grlu, kao neko perce koje mi danima izaziva uporni kašalj. Takođe čini mi se da mi nešto gmiže po vratu i da me nešto steže. Promuknem. Sad sam i dobila virusnu upalu pluža po levoj strani. Infuzije po dva puta sa amikacinom aminofilinom i urbason. Bilo mi je dobro, ali noćas, opet odjednom, svira mi u grudima i kašljem. Ne mogu da se pomirim sa tim da mi se astma komplikuje. I tako se nerviram što sebi ne mogu da pomognem. Kažite šta da radim. Imunitet mi je jako slab. Unapred zahvalna.
Pozdrav iz Bara

Dr Dušica Jarić:

Silvana,
Iz pisma sam shvatila da imate tzv atopijsku konstituciju na koju ukazuje povisen IgE u krvi. Nisam razumela na koje ste inhalatorne alergene preosetljivi. Atopijska konstitucija se manifestuje  postojanjem i atopijskih bolesti: ekcem, alergijski rinitis i astma. Ekcem je mnogo češća manifestacija kod dece i mladih ljudi (sa odrstanjem se smiruje). Astma se manifestje ponavljanim epizodama otežanog disanja, kašlja i sviranja u grudima koje prolaze same po sebi ili pri primeni lekova koji otklanjaju tegobe (ventolin ili berodual). Flixotide i Serevent su lekovi koji se koriste kao redovna preventivna terapija, a mogu se naći i zajedno u kombinovanom preparatu Seretide. Terapija je korektna, a Vi ipak nemate ono sto mi zovemo “dobra kontrola astme”. U tom slučaju prvo se razmatra da li ste stalno u kontaktu sa nekim od alergena koji pokreću pogoršavanje astme (velika količina grinja, buđ, divanski dim i drugi respiratorni iritansi). U sličnim slučajevima lekar uvek proveri da li je tehnika inhalacije leka pravilna. Ukoliko se sve navedeno isključi, proverava se da li bolesnik ima sinuzitis ili GERB – manifestje sa kao gorušica, strano telo u grlu, a moze i sa pormuklošću, bolovima u grlu, upornim suvim kašljem u ležećem položaju ili neposredno nakon obroka…

Infekcije su takođe bitan faktor pogoršanja astme, samo mi nije jasno kako znate da je upala pluća virusna, i u tom slučaju zašto ste na terapiji amikacinom koji se koristi u lečenju bakterijskih infekcija i to infekcija uzrokovanih gram-negativnim  bakterijama…

Ukoliko se  po smirivanju infekcije ne popravi kontola astme, a isključite alergene, respiratorne iritanse, sinuzitis i GERB, sa Vašim lekarom razmotrite tzv “korak na gore” ili “step up” terapije, tj da se primeni kombinacija SERETIDE 500 sa antileuktorijemom – tbl Singulair 10 mg.

Sa poštovanjem,
Dušica Jarić

Proverite da li pravilno koristite pumpicu-inhalator (Uskro ću snimiti sebe na sprskom, za sada evo demonstracije na engeskom :)

Pogledajte i najčešće greške!!!

Od gospodina Branka Sikoparije iz Laboratorija za palinologiju pri PMF-u u Novom Sadu sam dobio sledeći kalendar cvetanja polena (aeropalinološki izveštaj) za našu zemlju.

Ovo je najpotpuniji i najprecizniji kaledar polena za Srbiju.

Kliknite na sliku da biste videli u sliku u većoj rezoluciju. Nakon toga kliknite na sliku desnim dugmetom miša i sačuvajte sliku na vaš računar.i:

Obavezno posetite

1) Lični polen dnevnik – online dnevnik u kome možete voditi dnevnik vašeg zdravstvenog stanja

2) Aeropalinološki izvetaj (Kalendar cvetanja biljaka) – u toku sezone cvetanja na nedeljnoj bazi se mere koncetracije polena u vazduhu i objavljuju na ovom mestu. I to ne samo za Beograd, već za sve veće gradove u Srbiji. Fantastično!

“Sva deca koja su pila nepasterizovano sveže mleko i koja su jela druge proizvode s farmi bila su jednako otporna na astmu i alergije, bez obzira jesu li živeli na seoskim imanjima ili ne”, izjavio je autor studije dr. Marco Waser sa Univerziteta u Bazelu.

Prednosti su bile veće ako je konzumacija svežeg mleka počela u prvoj godini života, dodao je.
No, sirovo i nekuvano mleko se ne preporučuje, jer može sadržati mikrobe kao što su salmonela ili escherichia coli, pa predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik, upozorava dr. Waser.

Zaključci studije, objavljeni u časopisu Clinical and Experimental Allergy, utemeljeni su na istraživanju 14.893 dece doba između 5 i 13 godina koja su živela na farmama, u selima ili prigradskim naseljima Evrope.

Potrebna su dalja istraživanja kako bi se ustanovilo koji sastojci mleka pružaju zaštitu protiv astme i alergija, kao i da bi se utvrdili načini kako mlečne proizvode učiniti sigurnijima, uz istovremeno zadržavanje svih njihovih pozitivnih učinaka, zaključio je dr. Waser.

Ovde vam ostavljam i linkove do nešto preciznijih vesti o ovom istraživanju u kojima možete pročitati i način na koji su lekari i dr Waser došli do potrebnih podataka.

Izvor na nemačkom
Izvor na engleskom

p.s. Par citata:

1.
“It is interesting that there was no difference in the farm milk results regardless of whether it was boiled before consumption. As boiling is likely to have been over-reported, this could indicate that pasteurisation is not as important as previously thought, as compounds other than microbes may offer a protective role.”

U kratkom prevodu: Izgleda da pasterizacija mleka nije toliko bitna kao što se misli, jer i kuvano melko (koje nije industrijski obrađivano, nego uzeto direktno sa farme) ima iste rezultate kao i nekuvano. A kuvano mleko je bolje jer, kao što je već spomenuto, štiti od mogućih mikroba.

2.
“None of the farm products had any effect on eczema levels.”

Ni jedan od mlečnih produkata nema uticaja na escem.

Dragi posetioci slobodno šaljite pitanja. Na raspolaganju nam stoji doktorka Dušica Jarić, za jedno pitanje nedeljno. Trenutno nemamo pitanja na lageru, tako da možete očekivati odgovor veoma brzo. Inače, dosta pitanja stiže o tome gde naći lekara i kome se obratiti  za probleme sa astmom. Ja dosta dugo nisam bio kod lekara (nisam na preventivi i jednom u par meseci imam potrebu za Ventolinom), pa i nemam ovakve informacije.

No, kao što znate pored toga što volonterski odgovara i sarađuje sa sajtom www.astma.rs doktorka Jarić vodi svoju privatnu ordinaciju u Novom Sadu, pa eto prilike da je posetite i proverite njenu stručnost. Iako doktorku lično ne poznajem, naša online saradnja funkciniše već 2 meseca i imam veoma visoko mišljenje o njoj. Doktorka je prijatna žena koja uvek na vreme odgovara na vaša pitanja.  Svima topla preporuka i savet da pročitate njene odgovore na dosadašnja pitanja iz kojih možete mnogo toga da naučite.

Mario: Imam 29 godina, a astmu imam od 8. godine.

Do pre 4 godine, kao po pravilu sam imao teške opstrukcije u junu i julu i uglavnom sam morao da ih rešavam u bolnicama, primanjem infuzija ili inekcija.

U poslednjih par godina nemam teške opstrukcije iako nisam koristio nikakve specijalne lekove. Trenutno koristim pumpicu Ventolin, svakodnevno, po potrebi, od jednog i do,  ponekad, tri puta dnevno, u zavisnosti od trenutnog stanja.

Inače, nemam problema u svakodnevnim aktivnostima, kao i u sportskim aktivnostima (naravno, pre njih uzmem lek).

Zanima me da li je preporučljivo korisiti u toj meri Ventolin, i kojoj klinici se obratiti, koja je u stanju da isprati tok lečenja.

Dr Dušica Jarić: (tekstovi) i (biografija):

Mario,

Podatak da su teška akutna pogoršanja astme bila sezonskog karaktera u junu i julu, sa velikom verovatnoćom ukazuje da imate preosetljivost na polen trava čije je cvetanje tada u maksimumu. Niste ništa napisali o pridruženim simptomima alergijske kijavice, ali je velika verovatnoća da imate u istom periodu pogoršanje kijavice, svrab nosa i očiju, obilnu vodenastu sekreciju iz nosa i otežano disanje na nos. Simptomi od strane gornjih disajnih puteva obično prethode pogoršanju simptoma astme. Savremen koncept u terapiji alergijske astme i rinitisa glasi “jedan disajni put – jedna bolest” te je vrlo važno na vreme, pre pojave pogoršanja, početi preventivnu terapiju alergijskog rinitisa da bi se izbeglo pogoršanje i same astme.

Podatak da svakodnevno imate potrebu za Ventolinom, nekada i do tri puta na dan, ukazuje da se radi o tzv. perzistentnoj umereno teškoj astmi. Primenom Ventolina samo otklanjate epizode bronhospazma, ali ne lečite inflamaciju disajnih puteva koja je u osnovi astme. Neophodno je uvesti redovnu preventivnu terapiju, prvenstveno inhalatornim kortikosteroidima. Ukoliko i pored primene preventivnih lekova iz grupe inhalatornih kortikosteroida (Flixotide, Becloforte, Pulmicort, Alvesco i dr) i dalje budete imali potrebu za Ventolinom, na kontrolom pregledu će vam Vaš lekar korigovati terapiju uvođenjem fiksnih kombinacija inhalatornog kortikosteroida sa dugodelujućim beta-agonistima (Seretide, Symbicort) ili primenom inhalatornog kortikosteroda sa antagonistom leukotrijena (Singulair).

Ne znam gde živite, ali znam da u Srbiji postoji više centara i klinika u kojima rade lekari specijlisti za plućne bolesti koji su upoznati sa GINA (Global INitiative for Asthma) i ARIA (Allergic Rhinitis and Impact on Asthma) smernicama, i koji će Vas naučiti da na pravi način kontrolišete astmu, te živite pun kvalitet života bez tegoba.

Sa poštovanjem
Dr Dušica Jarić

Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, odnosno medicinsko sredstvo posavetujte sa lekarom, ili farmaceutom

Alergije nam polako dolaze. Jako je vazno zaštiti sluzokožu nosa koja predstavlja ulazno mesto za alergene i veoma važno mesto za senzibilizaciju celog organzma.

Kako bismo vam izašli u susret dogovorili smo saradnjua sa kompanijom Lifemedic koja je ovlašćeni distributer Nasaleze spreja za nos. Želimo da što veći broj ljudi sa alergijskim rinitisom proba ovaj preparat.

Kako dobiti Nasaleze?

Podela poklon paketa počinje ove subote. U 12h će na našoj fb stranici biti posatavljena slika sa pratećim textom za preparat Nasaleze. Prva tri korisnika koja postave komentar u vidu fotografije, stiha, crteža vašeg deteta (naravno vezanih za alergije i Nassaleze preparat) na poklon dobijaju Nasaleze sprej za nos.

Ako interesovanje bude veliko moguće je da se broj poklona poveća kao i učestalost davanja poklon paketa.

Dodatne informacije o preparatu možete dobiti na zvaničnoj stranici Lidemedic.

Pojava astme, posebno kod dece, u svetu je u drastičnom porastu. Postoji podatak da je učestalost ovog obolenja tolika da 15% ukupne populacije boluje od astme. Međutim, astma se još uvek ne dijagnostikuje na pravilan način, niti se adekvatno leči. U današnje vreme na raspolaganju su najsavremenije nove tehnike za dijagnostiku, lečenje i kontrolu astme. Edukacija bolesnika je veoma bitna.

Prevencija astme je veoma važna. Znamo šta je astma, da je to hronično upalno obolenje disajnih puteva, ali još uvek nije tačno utvrđeno koji su mehanizmi u pozadini bolesti, niti zbog čega neke osobe obolevaju. Za decu sa porodičnom anamnezom alergije, astme ili atopije vrlo je verovatno da imaju šansu da “naslede” obolenje. Dete čiji jedan roditelj ima astmu verovatnoća da oboli od oste bolesti je 1:4, a u slučaju bolesti kod oba roditelja odnos je čak 1:2. Osim genetskih, pojavu bolesti doprinose i faktori sredine, aerozagađenje, pušenje. Izbegavanje pušača, pasivnog pušenja, polena, alergogenih produkata, grinja, kućne prašine, mačke, izbegavanje agresivnih hemijskih sredstava, može pomoći u prevenciji nastanka astme.

Nasledna je skolonost ka bolesti a ne sama bolest.

Astma se često prvi put javlja u detinjstvu. Neki podatci govore da i češće zahvata dečake nego devojčice. Rekli smo da su atopija i/ili alergije u porodičnoj anamnezi najveći rizični faktori za razvoj te bolesti u dece.

Šta je alergija?

Alergija je nepravialni odziv imunog sistema na neke stvari iz našeg prirodnog okruženja, koje inače nisu štetne. Organizam alergične osobe burno reaguje jer te stvari njegov organizam doživljava kao uljeza. Takve svari se nazivaju alergenima. Reakcija na alergene obično stvara upalu, koja uzrokuje različite simptome, kao što je kijavica, svrab, peckanje i crvenilo očiju, suzenje očiju, ekcemi, kašalj, astma i mnoge druge.

Što je alergijski rinitis?

Alergijski rinitis je definisan kao simptomatski poremećaj nosne sluznice koji se javlja nakon dodira s alergenima iz okoline pri čemu nastaje upalna reakcija. Neki ljudi imaju alergijski rinitis samo u određenom dobu godine, na proleće ili jesen (sezonski alergijski rinitis, naziva se i još polenska groznica). Neki ljudi ga mogu imati u bilo koje doba godine (nesezonski alergijski rinitis). Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 10 do 25% stanovništva u svetu boluje od nekog oblika alergijskog rinitisa.

Što uzrokuje alergijski rinitis?

Sezonski alergijski rinitis može uzrokovati polen cvreća, drveća, treve i korova. Kućna prašina, perje, plesni, životinska dlaka, duvanski dim, zati neki lekivo (Brufen). Nagle promene temperature, magla, fizički napor, određena hrana tekođe mogu pogoršati simptome.

Koji su simptomi alergijskog rinitisa?

Najčešći simptomi alergijskog rinitisa su: učestalo kijanje (po 10 i više puta uzastopno), zapušen nos i curenje vodenog sekreta iz nosa, svrab i crvenilo nosa i očiju, osećaj peckanja i suzenje očiju, te nadražajni kašalj i grebanje u grlu. Simptomi alergijskog rinitisa mogu nestati spontano ili uzimanjem određenih lekova.

Pedijatrijski aspekti

Alergijski rinitis često se pojavljuje u detinjstvu. Akutni alergijski rinitis nije uobičajen pre druge godine života, a najveću učestalost ima u školskom uzrastu. Postupak lečenja dece isti je kao i odraslih, ali mora se obratiti posebna paznja kako bi se izbegle nuspojave specifične za školski uzrast. Kod dece, simptomi alergijskog rinitisa mogu negativno uticati na kognitivno funkcionisanje i uspeh u školi, a mogu se još više pogoršati neadekvatnim lečenjem.

Koji su simptomi astme?

Nakon izloženosti alergenima ili faktorima rizika simptomi se najčešće javljaju naglo ili se u ređim slučajevima razvijaju u toku nekoliko sati ili dana (ovo je ono što mrzimo kod astme – možemo biti super mesecima i onda jednog dana, iznenada, škripanje, problemi, bolnicia). Prepoznatljivi znaci i simptomi jesu učestale epizode kašlja, izrazito teškog disanja i borbe za vazduh, kao i “sviranje” u grudima praćeno gušenjem. Tokom jačeg napada bolesnici moraju sa zauzmu sedeći položaj (savet: uspravite se u krevetu, podignite jastuk i tako odmarajte.. kada spavate pokušajte da ipak malo više odignete jastuk. npr stavite dva jastuka), javlja se ubrzano disanje (oko 40 do 50 kratkih udaha u minuti i naglašeno produžen izdisaj). Ne kraju napada bolesnik izbacuje 3-4 penušava ispljuvka ili guste sluzi. Pre početka napada astme, može doći do iritacije nosa i grla. Neki bolesnici prvo osete pritisak u pritisak u grudima, bol ili nadražajni kašalj. Astma se obično pogoršava noću.

Nisu svi oblici astme alergijski niti sve alergije dovode do astme.
Astma se može pojaviti na različite načine. Međutim, mehanizam koji dovodi do simptoma astme je složena imunološka reakcija našega disajnog aparata na raznovrsne alergene iz neposredne okoline, pri čemu se razvija upalna reakcija i oslobađaju hemijski posrednici upale.

Tekst je spremila Marija, a ja sam ovom bojom, obeležio par stvari iz mojeg iskustva. Čekamo i vaše komentare :)

Predstavljamo vam novu “rubriku” na sajtu: Prirodna lečilišta. U njoj ćemo se baviti pogodnim mestima za boravak astmatičara. Ako ste  boravili u nekoj od banja, na planinama ili u drugim lečilištima, podelite sa nama svoje iskustvo. Pošaljite nam reportažu i slike, a mi ćemo ih rado objaviti. Hvala Mariji na ovom izveštaju o Zlatiboru!

Zlatiborska klima je povoljna za lečenje bronhijalne astme i drugih alergijskih obolenja.

izvor: travel2serbia.com

Priroda je bila darežljiva prema Zlatiboru, dajući mu prelepe pejzaže, talasasta uzvišenja tu i tamo obrasla borovima, jelovim i smrčevim šumama, prostrane livade ukrašene belim narcisima i drugim živopisnim cvećem, veoma prijatnu i blagu klimu, veliki broj sunčanih dana, nezagađen vazduh i druge pogodnosti.

Prosečna nadmorska visina Zlatibora je oko 1.000 metara. Ispresecan je brojnim rekama, potocima i vododerinama.

Najviši planinski vrhovi Zlatibora su:

• Tornik (1496 m)
• Brijac na Murtenici (1462 m)
• Čigota (1422 m)
• Konjoder (1337 m)
• Cuker (1359 m)
• Kobilja Glava (1176 m)
• Gruda (1140m)
• Gradina (1149 m)
• Crni Vrh (1177 m)

Zlatibor ima subalpsku klimu. S rednja godišnja temperatura na Zlatiboru iznosi oko 7,5°C. Najhladniji mesec je januar, sa prosečnom temperaturom od oko –2,5°C,a najtopliji je avgust, sa oko 15°C. Prosečna dnevna temperatura na Zlatiboru iznosi oko 18°C. Prosečni broj sunčanih sati godišnje je oko 2000.

Padavine na Zlatiboru variraju od mesta do mesta. Prosečna godišnja visina padavina na Palisadu je oko 880 mm, u Ljubišu oko 990 mm, a u Čajetini oko 940 mm, dok jugoistočni predeli imaju nešto više od 1000 mm. Najviše padavina je u maju i oktobru, dok je najsuvlji mesec mart. Kiše padaju preko cele godine, grada bude u toplijim periodima (od maja do septembra), a sneg pada od oktobra do maja i zadržava se u proseku oko sto dana, ali se često događa da padne i izvan ovog perioda. Letnje padavine su u obliku jakih pljuskova praćenih grmljavinom. Magle su retke, a i kad se pojave, brzo se gube, jer nema većih kotlina u kojima bi se zadržale.

foto: lunatravelserbia.com

Sam Zlatibor je veoma interesantan u svako doba godine i sigurna sam da deci neće biti dosadno i da će uživati u „lečenju“ kristalno čistim vazduhom.

Zbog nadmorske visine i borovih šuma kao i zbog obilja zelenila i povoljne ruže vetrova (strujanje i mešanje više vazdušnih struja) Zlatibor je odličan za lečenje i prevenciju bronhijalne astme i drugih alergijskih obolenja.

Kakva su vaša iskustva sa Zlatiborom? U koje doba godine vam ova planina najviše prija? Predložite nam u komentarima neku rutu za šetnju ili drugu aktivnost za borbu sa astmom.

U ovom članku u današnjem Pressu pojavila se i “naša” doktorka Dušica Jarić. I ja sam bio planiran, čak sam imao i telefonski intervju sa tetom koja je pisala tekst, ali ništa od toga još uvek :( 

SVE VIŠE DECE BOLUJE OD ASTME!

Čak 7,5 odsto mališana ima hroničnu upalu donjih disajnih puteva, dečaci su tri puta podložniji astmi nego devojčice

U Srbiji čak 7,5 odsto dece boluje od hronične upale donjih disajnih puteva, poznatije kao astma! Ovo oboljenje se kod najmlađih javlja najčešće u predškolskom uzrastu, a na Institutu za majku i dete u Beogradu kažu za Press da je astma kod dece najčešće alergijska i da je kod više od 80 odsto obolelih udružena sa alergijskom kijavicom!

Pedijatar pulmolog Predrag Minić kaže da kod jednog broja dece u pubertetu simptomi bolesti nestaju.

- Pred polazak u školu kod jednog broja dece simptomi astme se umanje, dok se kod nekih simptomi bolesti u pubertetu potpuno izgube. To, međutim, ne znači da je bolest nestala i da se ne može ponovo javiti. Astma se veoma često vraća u trećoj deceniji života, pogotovo kod pušača – ističe dr Minić.

On naglašava da je astma u velikoj meri zastupljena i kod pasivnih pušača, a naročito kod muške dece čije su majke konzumirale duvan tokom trudnoće.

- Za povoljan ishod bolesti jako je važno na vreme prepoznati znake astme, a to su ponovljene epizode sviranja u grudima, noćni kašalj i škripanje u grudima u toku fizičkog napora. U toku prve tri godine najčešći pokretači astmatičnih napada su virusne infekcije, a kasnije različiti alergeni kao što su kućna prašina i polen – ističe dr Minić.

Pulmolog Dušica Jarić kaže za Press da zastupljenost astmatičara prema polu u dečjem uzrastu nije jednaka i da u ranom detinjstvu dečaci imaju tri puta češće simptome bolesti.

- U ranom detinjstvu dečaci imaju tri puta češće simptome astme nego devojčice. Postoji više teorija zašto je tako, a jedna od njih je da se dečaci rađaju sa sitnijim disajnim putevima. U pubertetu se taj broj izjednačava, dok kod odraslih žene ponovo češće imaju simptome astme. Da li će neko ko ima astmu u detinjstvu imati probleme i kad odraste zavisi od toga da li je bolest pravilno lečena. Ukoliko se astma pravilno leči, protivzapaljenskim lekovima i ako oboleli ne postane pušač, odnosno ako nije izložen duvanskom dimu u svom okruženju, postoji šansa da kasnije tokom života nema tegobe ili da one budu mnogo blaže – kaže dr Dušica Jarić.

Ona ističe da je astma stanje preosetljivosti disajnih puteva, ali da je sa pravilnom terapijom moguće uspostaviti dobru kontrolu bolesti i živeti normalno bez ograničenja životnih i fizičkih aktivnosti.

- Deca koja boluju od astme treba da se bave sportom i da imaju zdrave životne navike. A ono što je najvažnije – dete sa astmom nikada ne sme da postane pušač kad odraste jer rizikuje da dobije bolest koja samo liči na astmu, a koja se zove hronična opstrukcija pluća. Kod ove bolesti se funkcija pluća ni lekovima ne može vratiti u normalu.

ŠTA JE ASTMA?

Astma je hronična bolest disajnih puteva (bronhija), koja se karakteriše ponavljanim epizodama zviždanja u grudima, otežanog disanja, stezanja u grudnom košu i kašlja, posebno tokom noći ili u ranim jutarnjim satima. Ove epizode se obično javljaju tokom prehlade ili izlaganja aerozagađenju (duvanski dim ili jaki mirisi) i respiratornim alergenima (grinje, polen, životinjska dlaka i dr.) Epizode otežanog disanja i sviranja u grudima mogu da prođu spontano ili posle primene lekova koji šire disajne puteve.

V. NEDELJKOVIĆ

Proverite i uvek imajte pri sebi i kalendar polena. Za polen dnevnik i detaljnije izveštaje posetite sajt nspolen.

Oko 30 odsto dece i 20 odsto odraslih ima problema sa alergijama. Alergolozi savetuju da alergične osobe ne izlaze napolje u ranim prepodnevnim satima.

U Srbiji sezona respitratornih alergija počinje od sredine februara, a traje do kraja oktobra. Kijanje u serijama, zapušen nos, glavobolja, umor, kašalj, otežano disanje prvi su simptomi da je alergija stigla.

Čim se pojave prvi simptomi obavezno se treba javiti lekaru, kako bi prepisao adekvatnu terapiju. Ukoliko se ne povede računa alergije mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, pre svega sa disajnim organima, a česta je i pojava astme.

„Alergije se mogu razviti bez obzira na starost čoveka. Kada osetite da vas peku oči da vam curi nos to je sigurni alergija. Smatra se da od alergija najviše pate osobe koje sada imaju oko 50 godina, ali ne zna se tačan uzrok“, kaže dr Dragoljub Popović, specijalista pulmologije u Domu zdravlja “Dr Ristić”.

Lekari ističu da ukoliko imate neki vid alergije ne bi trebalo da izlazite napolje rano ujutru, jer je tada koncentracija polena najveća.

U Javnom komunalnom preduzeću “Zelenilo Beograd” kažu da alergije najviše izazivaju korovske biljke i ženske topole, koje sada uklanjanju i zamenjuju ih muškim klonoimae.

„Po nekim istraživanjima najugroženija područja su Zemun i Novi Beograd. Mi postepeno sređujemo te topole, ali nemoguće je sve to odjednom uraditi. Što se tiče korova i njega uništavamo, na prostoru koji je u našoj nadležnosti korova nema”, kaže Dragana Tucović-Baranac, PR JKP “Zelenilo Beograd”.

U “Zelenilu Beograd” najavljuju da će uništavanje ambrozije početi sredinom jula. Ističu i da su građani u obavezi da svoje placeve srede i da će kada bude uvedena komunalna policija vlasnici zapuštenih placeva biti kažnjeni.

Izvor: B92

Nataša:

Moje dete ima dijagnozu alergijski rinitis, astma. Ima šest godina. Sem upornog suvog kašlja koji se javio prošle zime, nikada nije imao ostale simptome kao sto su noćni kašalj, škripanje u grudima, nepodnošenje napora. Nikada nije imao napade o kakvima me pedijatri pitaju. Kožne probe su negativne, alergije na životne namirnice nepostoje. BIO JE NA TERAPIJI FLIXOTIDE SPREJ 50 mcg, dva meseca, SINGULAIR 5 mg dva meseca. I dalje ima povremeno curenje iz nosa, posle čega suvi kašalj, ali to nije jako izraženo. Ventolin je koristio samo par puta i to po nalogu pedijatra kada se javi taj suvi kašalj. Mene zanima kako da saznam da li moje dete ima alergije na nešto kada su sve analize to negirale? Da li je ovaj suvi kašalj dovoljan simptom za ovu dijagnozu? Hvala Vam.

Dr Dušica Jarić:

Nataša,

Pitanje je sasvim logično i na mestu: Da li postoji alergija ako su alergološki testovi negativni? Pitanje koje sebi lekari često postavljaju. Kod dece, posebo u ranom uzrastu, moguće je postojanje alergije, a da kožnim testovima ne možemo odmah da verifikujemou zročni alergen. Znači, kod dece, a i malog procenta odraslih osoba, negativan kožni test ne isključuje alergiju. Otuda i česta zabluda da „deci do pete godine ne treba raditi alergološko testiranje.“ Alergološki test može da se radi u svakom uzrastu deteta, ali se rezultat uvek razmatra u sklopu kliničke slike. Ukoliko u porodici postoji predispozicija ka atopijskom bolestima, tj ako roditelji ili bliži srodnici imaju neku od IgE /imunoglobulinom E/ posredovanih alergijskih manifestacija, negativan kožni test ne isključuje alergiju. U takvim slučajevima se savetuje ponavljanje testa u intervalima 6-12 meseci, odnosno pored odredjivanja ukupnog IgE u serumu i odredivanje i specifičnih IgE na najčešće inhalatorne i/ili nutritivne alergene. Ukoliko ponovljenim kožnim testom nema hipersenzitivne reakcije i ukoliko se ni u krvi ne verifikuje postojanje sepcifičnih IgE sa veoma velikom verovatnoćom isključujemo alergijsku genezu tegoba.

Ukoliko roditelji imaju neku alergijsku bolest, ukoliko se i kod dete dokaže neka atopijska manifestacija, onda respiratorne tegobe kod deteta sa velikom verovatnoćom jesu manifestacija alergijske astme i/ili alergijskog rinitisa.

Ukoliko nema atopije dijagnoza astme je manje verovatna ali ipak nije isključena jer postoji i nealergijska astma u sklopu virusnih infekcija.

Kašalj jeste jedna od manifestacija astme, ali isto tako i manifestacija brojnih drugih stanja u detinjstvu, te je u tom slučaju potrebno biti veoma pažljiv u postavljanju dijagnoze astme. Kod astme kašalj je najčešće suv, neproduktivan, u epizodama koje se češće javljaju tokom noći ili pred zoru, bude dete iz sna, ili se javljaju provocirane naporom tj trčanjem i fizičkom aktivnošću deteta. U definitivnoj dijagnozi dečije astme važan je odgovor i na primenjenu terapiju, odnosno ako se simtpomi potpuno povuku na primenu inhalatornih kortikosteroida /Flixotide/ ili antagonistaleukotrijena /Singulair/ a po prekidu terapije se vrlo brzo ponovo vraćaju, svakako da je astma vrlo verovatan, ali ne uvek i jedini uzrok tegoba.

I da zaključak ne bi bio u smislu „može biti a ne mora“ jer dijagnozu astme u dečijem uzrastu nije uvek lako postaviti, posebnou „graničnim“ slučajevima, moj savet je da tražite ponovnu konsultaciju pedijatra-pulmologa, koje će na osnovu ponovljenih i dopunjenih alergoloških testova, testa plućne funckije u miru i opterećenju /spirometrija se može uraditi dosta dobro kod većine dece preko 5 godina/ i odgovora na dosadašnju terapiju potvrditi ili revidirati dosadašnju dijagnozu alergijske astme i rinitisa.

Ne znam gde živite, ali svaki veći centar u Srbiji ima pedijatra koji je i subspecijalista iz oblasti pulmologije – u Beogradu u Institutu za majku i dete; u Tiršovoj; KBC „Dragiša Mišović“, u Novom Sadu, Kragujevcu…

Srdačno,
Dr Dušica Jarić

Kao što znate današnja hrana ima dosta aditiva, od kojih su neki veoma štetni po zdravlje. Naravno koncentracija tih aditiva je mala ali vremenom oni ipak mogu povećati verovatnoću dobijanja nekih bolesti. Neki od njih su i zabranjeni u određenim država. (Super bi bilo napraviti istraživanje, da li postoje neki aditivi koji su zabranjeni u stranim državama a dozvoljeni u Srbiji – setite se onih voćnih sokova od borovnice)

Takođe, postoje emulgatori koji izazivaju astmu. Eto npr E102 , E104, E211 mogu da izazovu astmatični napad. Posebno treba čuvati decu i ne izlagati ih ovim alergenima. Treba paziti na ishranu, a ako već možete da birate onda jedite zdravo. Bez previše konzervi i gotovih jela. Ljudi u Evropi (Evropskoj Uniji) bogato plaćaju jela koja su organska. Pravi je hit jesti BIO i ORGANSKI.

SPISAK OZNAKA MATERIJA (EMULGATORA) OPASNIH PO ZDRAVLJE:

• E102 – opasan
• E103 – zabranjen
• E104 – sumnjiv
• E105 – zabranjen
• E110 – opasan
• E111 – zabranjen
• E120 – opasan
• E121 – zabranjen
• E122 – sumnjiv
• E123 – veoma opasan
• E124 – opasan
• E125 – zabranjen
• E126 – zabranjen
• E127 – opasan
• E130 – zabranjen
• E131 – izazivac raka
• E141 – sumnjiv
• E142 – izazivac raka
• E171 – sumnjiv
• E173 – sumnjiv
• E180 – sumnjiv
• E210 – izazivac raka
• E211 – izazivac raka
• E212 – izazivac raka
• E213 – izazivac raka
• E215 – izazivac raka
• E216 – izazivac raka
• E217 – izazivac raka
• E221 – poremecaj creva
• E222 – poremecaj creva
• E223 – poremecaj creva
• E224 – poremecaj creva
• E226 – poremecaj creva
• E230 – stetan za kozu
• E231 – stetan za kozu
• E232 – stetan za kozu
• E241 – sumnjiv
• E250 – poremecaj pritiska
• E251 – poremecaj pritiska
• E311 – izaziva osip
• E312 – izaziva osip
• E320 – holesterol
• E321 – holesterol
• E322 – poremecaj zeluca
• E330 – izazivac raka
• E338 – poremecaj zeluca
• E339 – poremecaj zeluca
• E340 – poremecaj zeluca
• E341 – poremecaj zeluca
• E407 – poremecaj creva
• E450 – poremecaj zeluca
• E461 – poremecaj zeluca
• E462 – poremecaj zeluca
• E463 – poremecaj zeluca
• E65 – poremecaj zeluca
• E466 – poremecaj zeluca

Ova lista nije proverena. Mada teško da ćete naći neku sveobuhvatnu listu koja će vam sve objasniti. Ova oblast nije dobro poznata i zakoni zavise od države do države, od istraživanja do istraživanja.

Kao i za sve druge aktivnosti i za trčanje se mogu navesti dobre i loše strane. Dobre strane trčanja su višestruko veće te svima savet da počnete da upražnjavate trčanje ili jedan od aerobnih sportova – hodanje, vožnju bicikla ili plivanje.

Loše strane trčanja su malobrojne i to mogu biti razne povrede koje se uglavnom svode na upalu mišića i tetiva, istegnuće mišića/tetiva, uganuće zglobova, bolove u kolenima, iritacija bradavica (zbog trenja sa majicom), žuljeve na tabanima i probleme sa noktima (zbog neodgovarajuće obuće). Velika većina ovih negativnih uticaja trčanja se mogu preuprediti dobrim izborom odgovarajućih patika, staza za trčanje, pravilnog istezanja i zagrevanja pre trčanja, odgovarajućeg tempa trčanja, dobrim rasporedom treninga i odgovarajućom ishranom i hidratacijom.

Pozitivni učinci

Ako, dakle, zanemarimo uopšteni rizik koji postoji kada se praktikuje bavljenje bilo kojim sportom, pa i trčanjem, postoje brojni pozitivni učinci, a neki od njih su:

1. lakše kontrolisanje telesne mase i/ili gubitak u težini (bez aerobnih treninga nema mršavljenja)

2. povećanje mišićne mase

3. dobar uticaj na kardiovaskularni sistem (ako trčite samo 15km nedeljno smanjujete za 50% šansu da obolite od koronarne bolesti srca – tu spadaju infrakt, aritmija, angina pektoris,…). Takođe smanjuje krvni pritisak.

4. povećanje gustine kostiju

5. stimuliše lučenje hormona rasta (poznati uzimaju vakcine ovog hormona da bi izgledali mlađe)

6. smanjuje verovatnoću dobijanja šloga

7. smanjuje rizik od raka dojke

8. trčanjem vežbate pluća jer koristite dodatnih 50% kapaciteta koji se inače ne koristi

9. smanjenje /oslobađanje od svakodnevnog stresa

10. napredak u emotivnom životu

11. osnaživanje imunog sistema i otpornosti organizma na infekcije

12. zaustavljanje ili usporavanje efekata starenja

13. znatan uticaj na postizanje i održanje fizičke forme

Za osobe koje tek ulaze u svet trčanja, važno je znati da je potrebno vreme da se dođe u formu, a za uspeh je najvažnija stvar da se prati kako se organizam oseća i da se prema tome određuje tempo i dužina staze. Na primer, ako vam je teško disati ili se brzo umorite dok trčite, dobro bi bilo smanjiti brzinu (tempo) ili skratiti dužinu staze na par nedelja. Takođe, ako trkač oseća da mu ne predstavlja problem ni tempo, ni dužina, može ih postepeno i povećavati. Jednostavan test za početnike glasi: Ako nakon trčanja možete da nastavite sa normlanim aktivnostima trening je bio dobar – umeren. Ukoliko niste u stanju da hodate, sutradan ne možete da siđete niz stepenice sigurno ste se preforsirali.

Trčanje može imati i blagotvorne psihološke učinke, mnogi trkači imaju neku povećani, euforični osećaj, za koji se smatra da ga izazivaju endorfini – hormoni sreće, koje telo proizvodi kao odgovor na dugotrajno bavljenje sportom. Trčanje je najbolja terapija za osobe koje pate od depresije, kao i osoba koji se bore protiv raznih oblika zavisnosti.

O astmi i trčanju

S obzirom da je ipak ovo sajt o astmi, par reči i o tome:  Treba znati da osobe koje imaju astmu, tj. vežbanjem izazvanu astmu, mogu ponekad imati poteškoće zbog trčanja. Astma postaje veći problem dolaskom hladnog vremena, kao i povećanjem brzine trčanja i nagiba terena (trčanje uzbrdo).

Kako da se borim protiv alergija tokom trudnoće?

Preduzmete određene mere prevencije kako bi sprečili da uopšte dođe do alergija

Alergije mogu itekako predstavljati problem trudnicama, naročito ako se radi o sezonskim alergijama. Tokom prolećnih meseci, aprila, maja aktuelne su alergije na polen, alergije na trave i buđ tokom maja, dok su alergije na ambroziju i drugi korov prisutne tokom leta i traju do kraja oktobra.

Ukoliko ste pre trudnoće imali probleme sa sezonskim alergijama, veoma je važno da utvrdite uzročnika kako bi mogli da izbegavate izlaganje alergenima koliko je god to moguće.

Najbolji lek svakako treba da bude prevencija stoga se potrudite da preduzmete određene mere kako bi sprečili da uopšte dođe do alergija. Izbegavajte boravak na otvorenom u toku prepodneva i predveče, nakon šetnje u prirodi operite garderobu koju ste nosili i s obzirom na to da veći deo dana treba provoditi u kući redovno brišite prašinu i usisavajte usisivačem sa vodenim filterom koji će na najbolji način ukloniti alergene iz doma.

Da li se simptomi pogoršavaju tokom trudnoće?

Neke žene tvrde da su im se simptomi alergije pogoršali tokom trudnoće, dok druge kažu da nisu imale nikakve probleme, tako da ne postoji pravilo koje važi za sve trudnice.

Ipak činjenica je da trudnice često imaju problem sa zapušenim nosem, zbog uticaja hormona tokom trudnoće, a alergije dodatno doprinose da ovi simptomi dovedu do upala sinusa.

Da li su dozvoljeni lekovi protiv alergija?

Nikako nemojte uzimati nikakve lekove za ublažavanje simptima na svoju ruku, čak iako ste ih ranije uzimali, već se obavezno prvo konsultujte sa lekarom koje preparate smete koristiti. Najbolje je da se potrudite da primenite mere prevencije kako bi sprečili pojavu simptoma alergija.

Da li sam u kući zaštićena od alergena?

Ni u kući niste 100 % zaštićeni od alergena

Nažalost ni u kući niste 100 % zaštićeni od alergena, stoga je neophodno da se pridržavate određenih saveta kako da što bolje očistite dom od potencijalnih uzročnika alergija:

1.  Držite prozorene zatvorene, naročito ujutru kada je nivo polena u vazduhu najveći,
2.  Ukoliko je moguće koristite antialergijske jastuke, a posteljinu perite na temperaturi većoj od 60 stepeni,
3.  Iako vam se to možda čini nemoguće tepih je glavno „leglo“ alergena (dlaka životinja, grinja, prašine), pa je neophodno njegovo dubinsko čišćenje i to najbolje usisivačima sa vodenim filterima jer kod njih sva prašina, grinje i dlake idu direktno u vodu, dok to nije slučaj sa običnim usisivačima,
4.  Prašinu brišite elektrostatičkim krpama koje najbolje skupljaju prašinu, prljavštinu i dlake,
5. Ukoliko je to moguće, kućne ljubimce nemojte uvoditi u kuću, a ako su životinje prisutne u kući, vodite računa o njihovoj higijeni i koristite usisivače sa vodenim filterom koji najbolje uklanjaju dlake.

Preuzeto sa sajta http://www.bebac.com/tekst/sezonske-alergije-u-trudnoci

Dosta mojih prijatelja, moj brat i moja devojka puše. (i ja sam u njihovom društvu par godina bio “umereni” pušač)

Neki od njih se žale da imaju kratak dah. Većina njih nije potrčala ili upražnjavala neku fizičku aktivnost mesecima ili godinama. Ne bi znali kako da ocene svoju kondiciju kada bih ih pitao da li mogu da recimo brzo hodaju 20 minuta. Ukoliko ste u sličnoj situaciji, pušite paklu cigareta dnevno, preporučio bih Vam da pažljivo isčitate kategoriju članaka o pušenju.

Ukoliko vas stvarno interesuje svoje zdravlje i želite motiva da prestanete sa pušenjem, savetujem vam da odete do pulmologa i istestirate svoja pluća spirometrijom. Eto samo nalaza u vašem dahu i funkcionisanju pluća. Ima tu još stvari koje nisu u redu, ali vi to sve dobro znate :))

Problemi sa pušenjem.. Ne brinite se… Tek ćete ih imati!

O da… Znam. Pušenje stvara zavisnost!

PRESTANI DA PUŠIŠ AKO IMAŠ ASTMU!!!

Naravno da nije moguće baš sve “okidače” astme ukloniti. A i našta bi ličio takav život jednog astmatičara. Možda nešto kao svakodnevni boravak u bolnici u pločicama i metalu. Elem, to ne bi trebalo da vas obeshrabri da se ne potrudite oko vašeg doma, spavaće sobe, radnog prostora. U nizu članaka pokušaću da vam skrenem pažnju na neke bitne aktivnosti koje vam mogu pomoći u ublaživanju i kontroli astme. U jednom od sledećih članaka objaviću i materijal dr Dušice Jarić pod nazivom “Kako izbeći sve ono što može da pogorša astmu?” u kome ćete naći više saveta o svemu ovome.

Prečišćivači vazduha

Kao što već znate najčešći uzrok pogoršanja astme jeste udisanje materija iz vazduha kao što su polen, duvanski dim, prašina i razna druga zagađenja. Nažalost ne možete uticati na ove zagađivače dok ste napolju, ali većinu njih možete dobro kontrolisati u vašem životnom prostoru.

Jedan od načina jesu i klima uređaji sa filterom. Posebno su interesantni High-efficiency particulate air (HEPA) filteri. Koliko su dobri ovi filteri govori podatak da se koriste i u nuklearnoj industriji pre puštanja radioaktivnih gasova u atmosferu.

Sa druge strane, jonizatori vazduha nisu baš poželjni. Otkucajte u Google kao i ja ionizer asthma i videćete da jonizatori umeju da čak i pogoršaju astmu. U ovom članku i ovom možete pročitati više.

No uvek se spominje važnost prečišćvanja vazduha HEPA filterima pa da posvetimo malo više pažnje tome:

dr Dušica Jarić - Alergija ne polene je čest uzrok pogoršanja astme u periodu proleća i leta. Koncentracija polena u vazduhu najveća je u prepodnevnim satima za vreme toplih i sunčanih dana. Savetuje se zatvaranje prozora (posebno spavaće sobe) kako bi se sprečio ulazak polena, a provetravanje se savetuje od 22 do 04 časa. Klima uredjaji sa HEPA filterima mogu da spreče ulazak polena u sobu uz optimalne uslove tokom letnjih vrućina.

Prilikom planiranja godišnjih odmora birati mesta koja su sa manjom koncentracijom polena (u primorju kada vetar diva sa mora na kopno vazduh je praktično bez polena, planine iznad 800 m nadmorske visine imaju manju količinu polena u vazduhu).

Tokom vožnje kolima držati prozore zatvorene a pri povratku u kuću istuširati se i češće prati kosu da bi skinuo polen koji se zadržava na telu i kosi.

Panomski kuvar – Ako alergijski testovi pokažu da ste osetljivi na grinje iz kućne prašine, razmislite o zameni tepisona ili tepiha čvrstim podnim oblogama kao što su pločice ili drvo. Tapacirani nameštaj i zavese često čistite usisivačem i redovno ih perite.

Često perite posteljinu, i to na najvišoj temperaturi koju tkanina može da podnese. Na jastuk i madrac navucite antialergijske navlake.

Nabavite usisivač ili prečistač vazduha sa visoko efikasnim HEPA filterom ili instalirajte takav filter u sistem za grejanje. Grinje se vrlo brzo ratmnožavaju u vlažnim uslovima, pa ako je procenat vlage u vašem stanu ili kući visok kupite isušivač vazduha.

Posebno je bitno da i ako imate klimu ili je kupiti u narednom periodu nikako NE ZABORIVATE DA FILTER REDOVNO ČISTITE. To je najčešća greška svih vlasnika klima uređaja. U filterima se skupljaju razne štetne materije, bakterije,… Uvek ponavljam, ovo može da prođe kroz ljudi koji su navikli da udišu razne stvari iz vazduha, ali kod nas astmatičara koji imamo gospodske disajne puteve ovo može izazvati napad. Pazite se! Dobro uputsvo o čišćenju filtera možete naći na srpskom.

Ukoliko planirate da kupite klimu posavetujte se prvo sa sajtom klimauredjaji.com gde ćete naći i forum da postavite pitanje o svemu što vas interesuje.

Na kraju, pozvao bih sve ljude  sa iskustvom, asmtatičare koji imaju klimu da ostave komentar, svoje iskustvo.

Nadam se da ste bili zdravo tokom Uskrsa i da ste lepo proveli vreme sa dragim osobama. Nastavljamo sa vašim pitanjima i odgovorima dorktorke Dušice Jarić. Cilj nam je da što više učimo o bolesti na našim, ali i na primerima drugih ljudi. Zato je veoma bitno da pitanja postavljate sa što više detalja o bolesti, kako bi i drugi astmatičari i roditelji bolesne dece mogli da prepoznaju sličnosti i razlike u svojim slučajevima. Takođe, dobro postavljeno pitanje, omogućava i doktorki da vam kvalitetnije odgovori.

Ima nagoveštaja da će nam se u skorašnje vreme pridružiti još par doktorka, a sve u zasluzi naše sjajne doktorke Jarić, koja je prenela poziv svojim kolegama i prijateljima. Pitajte i obavestite i vi vaše lekare.

Ivana:

Ja već 5 godina lečim sina od astme. Bio je i na amofilinu i sada koristi Flixotide 125 2×2 udaha. Ima 9 godina i od skora doktorka koja ga leči uključila je Singular 5 mg. Juče je primio kiseonik i urbazon i krene da povraća samo sekret. Počela sam da se plašim jer ove zime je imao gušenja na dve nedelje i čim proba doktorka da isključi pumpicu on krene da kašlje, da se umara pri aktivnosti. Stalno je pod nekom terapijom. Da li je to sve tako i dokle više? Inače on je prvi u familji, a ima alergiju na prašinu i grinje tako da sam izbacila zavese, tepihe, i ublažila sam sve moguće alergene. Zabrinuta majka

Dr Dušica Jarić:

Ivana,

Verujem da ste u kući preduzeli sve da smanjite količinu grinja. To jeste prvi korak, ali ne uvek dovoljan. Vas sinčić ima astmu od 4. godine života, ali koliko sam shvatila nema potpunu kontrolu astme jer i dalje ima akutna pogoršanja zbog kojih dobija kiseonik i sistemske kortikosteroide (Urbason). Teški akutni ataci astme su zaista jedno od najurgentnijih stanja u medicini i moraju se rešavati primenom kisonika, sistemskim kortikosteroidima, ponavljanim inhalacijama kratkodelujućih bronhospazmolitika (spalmotil ili berodual u inhalaciji) a nekada i intravenskom primenom aminofilina.

Ukoliko i pored primene Flixotida u ukupnoj dnevnoj dozi 500 mcg nije postignuta potpuna kontrola astme prvi korak je dodavanje Singulaira, ali ako i to ostane bez efekata tj i dalje ima pogoršanja astme, u terapiju se kod dece posle 6.godine života mogu uvesti i fiksne kombinacije inhalatornog kortikosteroida sa dugodelujućim inhalatornim bronhodilatatorom. To je Seretide (sadrži Flixotide koji dete već koristi isalmeterol) ili je Symbicort (sadrži inhalatorni KS budesonid kod nas poznat kao Pulmicort + formoterol). Ako se na navedenim fiksnim kombinacijama (Seretide ili Symbicort) ne uspostavi potpuna ka kontrola astme, potrebno je ponovo revidirati dijagnozu i tražiti pridružena stanja kao što je nelečen sinuzitis i sl. Ukoliko terapija sa fiksnim kombinbacijama bude uspešna, navedena se primenjuje minimalno 3 meseca pre nego što pažljivo razmotrimo ponovni pokušaj smanjenja terapije.

Razgovrajte sa vašim lekarom o primeni nekog od navedenih lekova, bilo samih ili u kombinaciji sa Singulairom.

Srdačan pozdrav
Dr Dušica Jarić

(Pročitajte i ostale doktorkine odgovore)

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) četvrti je (zajedno sa sidom) uzročnik smrti u svetu, posle bolesti srca, šloga i zapaljenja pluća, a svake godine od ove bolesti umre 2,75 miliona ljudi.

Prema procenama Globalne inicijative za HOBP, više od polovine obolelih od ove bolesti nemaju postavljenu dijagnozu i nisu svesni da su bolesni i upravo to je bio razlog da se ustanovi Svetski dan posvećen HOBP-u kako bi se što pre shvatila opasnost od ove bolesti. Stotine miliona ljudi bori se svakodnevno sa njenim simptomima, ali je HOBP i dalje među bolestima koje se nedovoljno dijagnostikuju.

Glavni faktor rizika za nastanak hronične opstruktivne bolesti pluća, koja uključuje i osobe sa hroničnim bronhitisom i emfizemom, jeste pušenje, zatim pasivno izlaganje duvanskom dimu, udisanje prašine i hemikalija na radnom mestu (gasovi, iritansi, isparenja) i unutrašnje aerozagađenje nastalo od organskih goriva koja se koriste za kuvanje i grejanje u nedovoljno provetravanim prostorijama. Na ovu bolest bi trebalo, savetuju lekari, da pomisli svaka osoba koja je izložena ovim faktorima rizika a pri tom kašlje, iskašljava, ima osećaj nedostatka vazduha pri naporu. Dijagnoza se ipak potvrđuje uz pomoć posebnog aparata – spirometra.

Ipak, mnoge osobe sa ovim simptomima ne obraćaju se za pomoć lekaru pa se zato ne postavlja dijagnoza sve dok se bolest ne pogorša toliko da onesposobljava bolesnika. Ispitivanje sprovedeno u Americi pokazalo je da je 2000. godine lekarska dijagnoza postavljena kod deset miliona odraslih osoba, a da je spirometrijskim merenjem čak kod 24 miliona osoba. Lekari su sebi postavili za zadatak da nauče bolesnike da što ranije primete simptome i počnu lečenje to su optimističniji izgledi za dalji tok lečenja.

HOBP nije isto što i astma. Ipak između astme i HOBP-a ima preklapanja i ista osoba može da oboli od obe bolesti.

Upitnici

Medicinski fakultet u Beogradu po prvi put u našoj zemlji sprovodi ispitivanje učestalosti bronhijalne astme i HOBP-a pomoću upitnika koji su upućeni na 10.000 adresa u Beogradu. Na ove upitnike odgovorilo je 60 odsto ispitanika, a upitnici se sastoje od 14 pitanja vezanih za simptome. Uzorak je napravljen u saradnji sa beogradskim Zavodom za statistiku i informatiku i uključuje isti broj osoba ženskog i muškog pola, od 21 do 77 godina.

Autor teksta: D. Stanimirović
Izvor: Glas Javnosti

Kliknite na sliku da biste je videli u punoj rezoluciji.
Ovo upustvo je prevedeno sa engleskom, a izdato je od strane The Asthma Foundation.

Nastavak članka Osnovne činjenice o astmi. Autor: dr Dušica Jarić

Osnovi preduslov za lečenje svih bolesti pa i astme je dobra i tačna dijagnoza. I dijagnostika astme počinje sa anamnezom i traženjem “tipičnih simptoma“, a to su: ponavljane epizode kašlja, sviranja u grudima ( engl. wheezing) praćeno osećajem nedostatka vazduha ili gušenjem. Ove tegobe se najčešće javljaju tokom izlaganja provocirajućim faktorima kao što su: respiratorne infekcije, alergeni, aerozagadjenje, nakon uzimanja aspirina i sličnih lekova, usled ekstremnog emotivnog uzbudjenja, fizičkog zamora ili promene vremena. Ono što je skoro tipično za astmu je da izmedju ovih epizoda koje prolaze spontano ili na primenu lekova, disanje je sasvim normalno. Ukoliko se ove tegobe javljaju u mladjoj životnoj dobi, kod nepušača, obično tokom noći ili rano pred zoru verovatnoća da se radi o astmi je još veća. Podatak o pridruženoj alergijskoj kijavici još više povećava verovatnoću dijagnoze. Danas važi koncept “jedan disajni put-jedna bolest”, a to znači da se alergijska bolest disajnih puteva može manifestovati kao alergijska kijavica ili astma ili što je češće obe bolesti udruženo, pri čemu kijavica obično nekoliko godina prethodi simptomima astme. Podatak da neko u porodici ima astmu ili alergijsku kijavicu čini dijagnozu još verovatnijom.

Posle detaljne anamneze uvek sledi dobra klinički pregled, koji može biti u potpunosti uredan ukoliko u momentu pregleda osoba nema tegobe. Ukoliko se osoba sa astmom javi lekaru u momentu tegoba pregledom se mogu naći znaci koji ukazuju na “bronhospazam”. Nekada nam retrogradno pomažu i zapažanja osoba iz bolesnikove okoline koji kažu da je u momentu tegoba disanje bilo čujno, ubrzano, sa sviranjem u grudima. U slučaju težih napada gušenja bolesnik ne može da leži, obično sedi ili stoji oslanjajući se na neki naslon, govor može da bude veoma otežan i isprekidan, uz ubrzan rad srca

Nakon svega ovoga lekaru ostaje da pregledima plućne funkcije (spirometrija, dvonedeljno praćenje PEFa, farmakodinamski testovi) definitivno potvrdi ili isključi bronhijalnu hiperreaktibilnost i revezibilnu bronhoopstrukciju kao osnovnu funkcionalnu karakteristiku astme. Ispitivanje uvek treba dopuniti i alergološkim testiranjem, jer je važno identifikovati potencijalne alergene kao pokretače pogoršanja astme.

Pre nego što postavi definitvnu dijagnozu, vaš lekar će obavezno razmotri i druga difernecijalno dijagnostička stanja koja mogu da daju simptome slične astme ili da idu udruženo sa astmom.Kod mladjih osoba virusne respiratorne infekcije posebno one uzrokovane atipičnim respiratornim patogenima (Mycoplasma ili Chlamidia pneumoniae) mogu da daju prolaznu bronhijalnu hiperreaktibilnost. Čest uzroka hroničnog kašlja sa sviranjem u grudima je i gastroezofagelana refluksna bolest koja se dodatno manifestuje i simptomima gorušice i vraćanja kiselog želudačnog sadržaja u grlo. Kod starijih osoba koji su dugogodišnji pušači osećaj nedostatka vazduha sa kašljem i iskašljavanjem češće je posledica hornične opstruktivne bolesti pluća i emfizema pluća koji se često pogrešno naziva “astma”. Srčana slabost može da se manifestuje osećajem  gušenja i nedostatka vazduha kao i brojne druge bolesti  (tumori pluća, bronhiektazije, inhalacija stranog tela bronhiolitis, disfunkcija glasnica).

Samo ukoliko je dijagnoza boleti tačna može se i očekivati uspeh u lečenju.