Ispitajte se koje su to biljne vrste na čiji ste polen alergični.
Potražite savet lekara koji lekovi će vam olakšati simptome (Zapamtite da većina lekova najbolje deluje ako se primene pre nego što se simptomi pogoršaju).
Koristite aeropalinološke izveštaje i prognozu, te prema njima organizujte Vašu aktivnost.
Što je duže moguće boravite u zatvorenom prostoru tokom sezone cvetanja biljaka na čiji polen ste alergični
Imajte na umu da su dani sa niskom relativnom vlažnošću vazduha i slabim vetrom izrazito pogodni za oslobađanje polena u vazduh.
Nosite sunčane naočare da bi zaštitili oči od polena (Najbolji efekat imaju naočare sa štitnicima sa svih strana okvira)
Ne kosite travnjak i zadržite se u zatvorenoj prostoriji kada se to radi (Ako ne možete da izbegnete košenje nosite masku).
Često košenje travnjaka će sprečiti cvetanje trave (Ipak vodite računa da se trave vremenom prilagode da cvetaju čak i ako ih nisko kosite).
Držite zatvorene prozore na kući a posebno na kolima.
Za hlađenje i provetravanje se preporučuje upotreba klima uređaja, (po mogunosti prozorskaklima)
Ne boravite u parkovima ili na selu tokom sezone cvetanja biljne vrste na čiji ste polen alergični.
Izbegavajte šetnju pored i kroz zakorovljene površine.
Planirajte svoj odmor tako da izbegnete sezonu cvetanja određenih alergenih biljaka.
Da biste odstranili polen sa kože i kose, tuširajte se.
Često umivajte lice i oči.
Izbegavajte sušenje veša na otvorenom.
Pacijenti koji i uprkos primeni ovih jednostavnih mera predostrožnosti, imaju jake alergijske simptome, treba da razmisle o terapiji desenzibilizacije
Ishrana bogata antioksidansima smanjuje učestalost astme, pokazali su rezultati istraživanja australijskih naučnika. Studija se naročito bavila uticajem paradajza na zdravlje, jer on sadrži veoma moćan antioksidans likopen.
Praktičnu potvrdu lekari su dobili posle sedmodnevnog eksperimenta sa 30 pacijenata obolelih od astme. Ispitanici su prvo dobijali hranu u kojoj je nivo antioksidanasa bio zanemarljiv, a zatim su konzumirali ekstrakt i druge proizvode od paradajza bogate likopenom.
Dobijeni rezultati pokazali su da suplementi sa likopenom ublažavaju simptome koji se javljaju kod obolelih od astme, tako da je zaključak stručnjaka da bi ih trebalo uključiti u terapiju ljudi koji pate od ove bolesti.
Likopen je karotenoid koji se nalazi u opni paradajza. On takođe smanjuje mogućnost oboljenja od raka prostate i pojavu tumora želuca. Kožu štiti od UV zraka i priprema je za sunce. Ima četiri puta veće antioksidativno delovanje od beta-karotena. Osim u paradajzu, likopena ima i u lubenicama i crvenom grejpfrutu.
Zato dok je sezona, navalite na paradajz, a preko zime od velike koristi može biti paradajz čorbica ili sok od paradajza.
Sokobanja se nalazi u jugoistocnoj Srbiji izmedju planina Ozren(117m) i Rtnja(1568m)na obalama reke Moravice,na nadmorskoj visini od 400 metara. Sokobanja je autoputem udaljena od Beograda 235 kilometara.
Za lekovitost sokobanjskih termalnih izvora znalo se jos u vreme Rimljana. Ono sto sokobanju cini privlacnom su termomineralne vode,idealna nadmorska visina,umereno-kontinentalna klima,cist planinski vazduh sa mnogo kiseonika i divna netaknuta priroda.Priroda je prema Sokobanji bila veoma izdasna i stvorila je pravi raj na zemlji. Ne zna se da li je lepsi “Sokograd”, “Leptirija”, “Ripaljka”, “Kalinovica” kao poznata izletista, planine Ozren i Rtanj poznate po obilju lekovitog bilja, zatim reka Moravica ili Bovansko jezero koje se nalazi u neposrednoj blizini Sokobanje i jedno je od najbogatijih jezera ribom,a u toku leta privlacno za kupace.
Bogatstvo lekovitih Banjskih voda i njeni klimatski faktori pogoduju obolelima od hronicnog bronhitisa,bronhijalne astme, psihoneuroze, neurastenije, laksih oblika povisenog krvnog pritiska, hronicnog reumatizma, isijasa,stanja posle povreda, hronicnih zenskih bolesti,malokrvnosti(anemije), iscrpljenosti, stanja rekovalescencije, hronicnog reumatizma i isijasa.
Severozapadno od Sokobanje(15 km)nalazi se banja Josanica poznata po lekovitim vodama i blatu(peloid).Medicinske indikacije:hronicna zapaljenja zeludca,zucnih puteva,dvanaestopalacnog creva,hronicne urinarne infekcije,secerne bolesti,anemija,kozne bolesti,ekcemi… zbog svega toga Sokobanja predstavlja idealno mesto za odmor i uzivanje i s pravom nosi epitet prve ekoloske opstine u zemlji,i slovi za najvecu oazu kiseonika u Evropi.
Indikacije za lečenje
Termomineralni izvoriSokobanjski termo-mineralni izvori spadaju u radioaktivne akvatoterme sa osobinama termo-alkalnih voda. Temperatura vode je od 28 o do 45,5o C sa visokim stepenom radioaktivnosti do 13 MJ. Radioaktivni gas radon, sa radioaktivnošću od 33,7 do 50 MJ, takodje se koristi u lečenju. Klima ima blagotvorno dejstvo na organizam.
Medicinske indikacije
Bronhijalna astma,
hronični hepatitis,
psihoneuroze,
neurastenije,
lakši oblici povišenog krvnog pritiska.
Hronični reumatizam,
išijas.
Stanje nakon povreda.
Kontraindikacije
Tuberkuloza,
teža srčana oboljenja,
tumori,
krvarenja,
infektivne bolesti.
Način lečenja
Kupanje, inhalacije, balneoterapija, fizioterapija, masaža, kineziterapija, edukacija bolesnika. Lečenje se obavlja u Specijalnoj bolnici za prevenziju i lečenje nespecifičnih plućnih obolenja „Sokobanja“.
Svi trče leti. To je period odluka kada se kreće sa vežbanjem, period kada se još uvek spremamo za more sa željom da izgledamo dobro na bazenu ili plaži… period kada angažovani trkači i trkačice kreću da se spremaju za jesenju sezonu polumaratona i maratona…
Trka u Sahari. 7 dana ukupno 250 km. Idemo?
Svi trče leti. To je period odluka kada se kreće sa vežbanjem, period kada se još uvek spremamo za more sa željom da izgledamo dobro na bazenu ili plaži… period kada angažovani trkači i trkačice kreću da se spremaju za jesenju sezonu polumaratona i maratona…
Evo par saveta za trčanje leti koje će vas učiniti dovoljno naprednim da vam trčanje predstavlja uživanje i pored veoma teških uslova.
Postepeno se naviknite na vrućine
Potrebno je par nedelja (do dve nedelje) da se organizam navikne na promenu vremena. Usporite i ne paničite ako vam je trčanje veoma teško u periodu kada se temperatura nalgo povećava. Još bolje kada se naviknete na teške treninge u julu, avgustu, pa čak i septembru, trčanje od oktobra do novembra će biti pravo uživanje.Osećaćete se moćnim.
Planirajte vašu hidrataciju
Najvažniji savet koji vam možemo dati jeste da pijete dovoljno tečnosti. U anketi koju smo izveli na sajtu Trčanje.rs većina trkača i trkačica u Srbiji pije vodu tokom trčanja. Ima i onih koji kombinuju sportske napitke sa vodom, ali i dalje jedan broj ljudi ne pije ništa tokom treninga.
Plan hidratacije predstavlja odluku kada piti i u kojoj meri.
Da bi sprečili dehidrataciju, na trening ponesite flašicu sa vodom ili izotonikom, bez obzira koliko kratak bio trening. Birajte mesta gde trčitetako da tamo gde postoje javne česme ne morate trčati sa flašicom. U slučaju da ipak nosite vodu sa sobom i imate gde da je ostavite, možete je prethodno dobro ohladiti ili poneti termos na trčanje. Ako ne znate kako da doskočite ovom problemu, skuvajte blagi čaj pa ga ponesite na trčanje. Kada se ugreje, neće vam biti odbojan, naprotiv!
Nadoknadite elektrolite pijući sportske napitke
Za duge treninge preko sat vremena, uz oblino znojenje gube se i dragoceni minerali. Uz vodu savetuje se uzimanje i izotoničnih napitaka koje možete sami napraviti ili kupiti neki od gotovih u flašici (Recharge, Jamnica) ili u prahu (Isostar).
Letnja oprema za trčanje
Šorc i majica su dovoljni, uz lagane patike za trening. Birajte odeću svetlih boja. Majica bi trebala da bude lagana, ne-pamučna, jer pamuk zadražva znoj i majica se posle kraćeg treninga prosto zalepi za telo – to povećava težinu, umanjuje hlađenje i izgleda ružno :) Sintetičke majice su bolje rešenje, jer dozvoljavaju koži da diše. Probajte.
Utisak o vremenu ima uticaj i vlaga u vazduhu (vidi tabelu), što je vlaga veća to je teže. Znojenje kao metod rashlađivanja organizma ima smisla kada je vazduh suv pa znoj isparava i hladi kožu, dok u vlažnoj sredini on nemože da ispari, pa vam se čini da ste kao u rerni.
Leti nikada ne nosite pojaseve za mršavljenje ili bilo kakav celofan koji će vas dodatno znojiti. Ovo ne samo da nema koristi za mršavljenje, već je i opasno po život.
Leti koristite kačket za trčanje, naočare za sunce i kremu sa zaštitnim faktorom.
Trenirajte rano ili kasno uveče
Izbegavajte delove dana kada je temperatura najviša. Trenirajte rano ujutru i završavajte trening pre 8 ili 9h. Uveče trenirajte u šumi posle 19h. O tome kada trčati tokom leti možete pronaći u tekstu “Kada trčati u leto?”
Brze treninge radite na traci za trčanje
Ukoliko vam je po planu jak intervalni ili tempo trening i mislite da zbog vrućine ne možete da ga uradite napolju, uzmite termin u obližnoj teretani koja ima dobru traku za trčanje.
Poseban oprez!
Leto je vreme koje ne pogoduje hroničnim bolesnicima. Posebno obratite pažnju na velike vrućine, obavezno se javite prijateljima i nagovestite očekivani povratak. Ponesite mobilni telefon sa vama. Dok trenirate, naš savet je da ne koristite antiperspirante. Oni mogu da sprečeznojenje pri trčanju koje je vrlo važno za hlađenje
Trave leče većinu bolesti, a lečenje travama je jeftiniji i delotovrniji način od metoda tradicionalne medicine kažu mnogi medicinski straučnjaci. Problem je što na planeti postoji više od 300 000 biljnih vrsta i što čovek malo zna o tome koje trave su melem za koju bolest; čak ni najiskusniji travari ne poznaju više od 1000 do 2000 trava. Knjiga ‘Zelena apoteka’ dr Džejmsa A. Djuka (Narodna knjiga, Beograd) postala je svetski bestseler upravo po tome što prenosi iskustvo lečenja travama najpoznatijeg svetskog stručnjaka za lekovito bilje. Ona objašnjava kako da prepoznamo medicinske biljke u ‘korovu’ oko nas i donosi brojne recepte, preporuke i uputstva na koji način i kojim biljkama možemo lečiti bolesti koje svakodnevno napadaju čovečanstvo na kraju XX veka; i posebno one bolesti čije lečenje je preskupo ili pred kojima je naučna medicina nemoćna. Donosimo nekoliko nastavaka koji sažeto objašnjavaju šta sve sadrži ‘zelena apoteka’ i kako da koristimo lekove koje nam je sama priroda stavila na raspolaganje. Marta je bila jedna od meni najdražih osoba visoka, lepa žena, slobodnog duha, tridesetih godina. Radila je kao tehničar sa mnom u Istraživačkoj laboratoriji lekovitih biljaka u Ministarstvu poljoprivrede Sjedinjenih Država (MPSD). Marta je volela da hoda šumom i povremeno smo šetali zajedno. I sada mogu da je vidim kako sa zadovoljstvom radi u mojoj leji ginsenga, u velikim, dubokim kaubojskim čizmama. Nikada ne bih pomislio da bi ona mogla da bude jedna od hiljade Amerikanaca koji svake godine umru od astme. Astma je hronično oboljenje disajnih organa koje izaziva šištanje, kašalj, kongestiju pluća, ubrzan dah i često ogromnu uznemirenost zbog otežanog disanja. Više od 4.000 ljudi umre svake godine zbog ozbiljnih astmatičnih napada, a taj broj je porastao za preko 30 procenata od 1980.godine. Iz razloga koji još nisu objašnjeni deca umiru više leti, dok ljudi preko 65 godina starosti više umiru zimi. Mnogi ljudi smatraju da je astma bolest detinjstva i sigurno je da ima puno dece s ovom bolešću. Godine 1995. ovu bolest imalo je nekih 3.700.000 dece i adolescenata, što predstavlja nagli uspon u odnosu na 1980. godinu i 2.400.000 bolesnih. Međutim, astma može da se razvije u bilo kojem dobu, a činjenice pokazuju da većinu obolelih od astme čine odrasli. Oko 14.000.000 Amerikanaca sada ima astmu. Ova bolest nas staje preko šest milijardi dolara godišnje što se tiče medicinske nege i izgubljene produktivnosti. Doktori kažu da ne znaju šta izaziva astmu, niti zbog čega broj obolelih stalno raste. Ne znam ni ja. Izgleda, međutim, da što smo bliži hemijskom zagađenju i što se više udaljavamo od prirodne hrane, astma sve više vlada. Verujem da spoljašnja zagađenost vazduha i ‘nezdrave zgrade’ s unutrašnjim zagađenjem čine sastavni deo narastajućeg problema astme. ‘Sporni’ podbel. Podbel (Tussilago farfara) je vekovima u narodu omiljena biljka za lečenje astme i kašlja, Tussilago, njeno ime vrste, potiče od latinske reči za ‘kašalj’ i ova biljka zaista sadrži neke sastojke za koje je dokazano da su efikasni protiv kašlja i astme. Podbel podstiče izbacivanje sluzi. Drugim rečima, on stimuliše mikroskopske dlačice koje izbacuju sekret iz vazdušnih prolaza. Kao i beli luk i ginko, on sprečava telo da proizvodi agens za aktiviranje plateleta, proteina u krvi čija je uloga da pokreće spazam bronhija, sužava vazdušne prolaze, što izaziva simptome astme. Međutim, poslednjih godina mišljenja o podbelu su podeljena. Ova biljka sadrži pirolizidne alkaloide (PA), hemikalije koje su toksične i/ili kancerogene za jetru. Mnogi travari, a još veći broj botaničara, voljniji da ispadnu nevešti nego da zanemare oprez, preporučuju da se ne uzimaju biljke koje sadrže PA. Prvenstveno treba biti obazriv s podbelom i gavezom. S druge strane, podaci koje je u časopisu ‘Nauka’ objavio eminentni biohemičar dr Brucae Ames ukazuju na to da je čaj od listova gaveza manje kancerogen od ekvivalentne količine piva. Zvanično, morao bih da kažem da ne unosite u telo podbeli ili gavez. Ali privatno, priznajem da povremeno pijem čaj od gaveza ili podbela isto kao što popijem poneko pivo. Simptome astme izaziva bronhijalno grčenje (bronhospazam), iznenadno suženje ogranaka cevčica koje vode u pluća. Iako su astma i alergije tipa polenske groznice različita stanja, one se preklapaju, naročito među onima ispod 15 godina. Devetnaest procenata dece s astmom takođe ima alergije. Bronhospazam mogu da pokrenu alergije zbog prisustva histamina, hemikalije koja je najodgovornija za simptome alergije, a izgleda da ima svoju ulogu i u astmatičnom napadu. Postoje mnoge druge stvari koje, pored histamina, mogu da izazovu napad: naporno vežbanje, duvanski dim, infekcija disajnih organa, industrijske hemikalije, aspirin, perut kućnih ljubimaca, kućno zagađenje i sulfati koji se dodaju mnogim namirnicama. Stres takođe pobuđuje astmu. Ozbiljno zabrinutost može da izazove napade, a stres uopšteno pogoršava simptome astme. Zelena apoteka za astmu. Doktori leče astmu raznovrsnim lekovima među kojima je i teofilin (Aerolate, Theo-Dur) koji otvaraju bronhijalne cevi. Ovi lekovi, poznati kao bronhodilatatori, često se koriste uz inhalator. Da bolujem od astme, sigurno bih se pridržavao lekarskih preporuka. To može da bude fatalno. Ali u lečenju, ukoliko bi mi doktor predložio teofilin, radije bih ga uzeo iz nekog od njegovih mnogih prirodnih izvora, među kojima je glavni u biljkama ko-je sadrže kofein.
Ovaj tekst sam dobio od Slađane Lukić. Ovom prilikom joj se zahvaljujem što je tekst podelila sa svima nama kojima bi ova informacija mogla da pomogne. To je i dobar primer kako na jednostavan način možete da pomognete sajtu. Jednostavno, ukoliko pronađete neki tekst koji bi bio zanimljiv za sajt Astma.rs, pošaljite mi ga na mejl veroljub@astma.rs, a ja ću ga objaviti na sajtu. Hvala Slađani!
Kombuha gljiva je siroko poznata u svetu. Zovu je ruskom, japanskom, kineskom, indijskom cajnom gljivom. Samo ime kombuha je japanskog porekla. Cajnu gljivuzapravo cini simbioza dve vrste organizama: gljiva (kvasci) ibakterija sircetnog vrenja. Kvasci iz secera stvaraju alkohol, a bakterije taj alkohol koriste kao izvor energije i pretvaraju ga u sircetnu kiselinu. Pri tom kvasci saharozu pretvaraju u glukozu i fruktozu i time omogucuju bakterijama da stvaraju glukonsku kiselinu, koja stiti kvasce od konkurentnih mikroorganizama. Vrsta kvasaca koja ucestvuje u ovoj simbiozi zavisi od geografskog podrucja u kome se cajna gljiva gaji.
Smatra se da ovaj napitak vraca mladost: pegla bore, potamnjuje kosu, ali i povecava imunitet, pa cak i prevenira pojedine vrste raka
Kombuha, iako joj u imenu stoji rec gljiva, nije samo to. Naime, to je smesa razlicitih organizama, ukljucujuci i lisaj, kvasac i neke bakterije (bacterium dzylinum, bacterium gluconicum, acetobacter ketogenum), kao i pichie fermentantsa. Gradjena je u obliku viseslojne membrane, sivkaste boje i ne jede se.
Kombuhom se naziva debela, sluzava, smeda navlaka pihtijaste mase koja pliva na povrsini zasladene tecnosti, koju nakon fermentacije koristimo kao cajni napitak, ali takode i kao kiselinu koja se moze koristiti kao zacin umesto sirceta. Citav proces se odvija u staklenoj tegli. Moze se staviti u obicnu, zasladenu vodu i tada ima ukus obicnog sirceta. Ime je dobila upravo po tome sto se stavlja u ohladene cajne napitke od raznih lekovitih bljiki. U tecnosti se drzi nekoliko dana, dobro zatvorena, dok se ne postigne zeljena kiselost, a to se meri lakmus papirom.
Izuzetno je vazno da napitak bude blag, posto se u njemu nalazi glukonska kiselina, koju inace u normalnim metabolickim okolnostima proizvodi jetra coveka. Ova kiselina ide direktno u krv i ima zastitnu ulogu za ljudski organizam. Povecanjem procenta ove kiseline u krvi dolazi do prekomernog zakiseljavanja krvi, sto moze u mnogome da poremeti ravnotezu organizma, a u tezim slucajevima da izazove i smrt.
Umereno konzumiranje napitka koji proizvodi cajna gljiva pruza zastitu od zagadenja raznih vrsta koja dospevaju putem respiratornih organa i drugacije u nas organizam i mogu izazvati pojavu kancerogenih oboljenja. Rusi su dokazali da je rudarima na Uralu narocito pomogla u ciscenju organizma i sprecavanju prerane smrti zbog udisanja ugljene prasine.
Kombuhu mozete i sami napraviti. Nakon vinskog vrenja i cedenja vina u kominu treba dodati odredenu kolicinu vode i malo secera, a posudu zatim ostaviti izlozenu vazduhu. Vec nakon 7 dana vinski kvasci iz komine ce se udruziti sa sircetnim bakterijama iz vazduha i dobicete smedi, sluzavi pokrivac koji se ponasa kao cep i prekriva vinsko sirce.
Sastojci
kultura Kombuhe (kvasna gljivica) Priblizno 70-100g rafiniranog belog secera na litru vode 2 cajne kasicice crnog ili zelenog caja na litru vode
Posude i materijal
Jedna 2-4 litarska posuda za kuvanje vode Jedna 2-4 litarska staklena ili porculanska posuda Gumica Laneni ili pamucni rupcic odnosno papirnata maramica Boce
Postupak za pripremu Kombuche
Najbolje je poceti s pripremom 2 litre caja. Kad vasa Kombuha kultura dovoljno naraste i pocne se razmnozavati, moci cete pripremati vece kolicine napitka.
1. Pripremite caj na uobicajeni nacin. Na litru sveze skuvane vode dodajte 2 cajne kasicice crnog ili zelenog caja (priblizno 5g). Mozete koristiti caj u vrecicama. Neka se listici caja namacu 15 minuta. Zeleni caj dolazi iz istih nasada kao i crni, a razlikuje se od njega uglavnom po nacinu obrade: on nije fermentiran. Japanski lekari su utvrdili da zeleni caj sprecava rast raka. Za Kombuha napitak preporuje se zeleni caj. Ako ne zelite upotrebiti ni zeleni ni crni caj, takodje mozete upotrebiti neki drugi biljni caj. 2. Procedite cajne listice kroz cedilo, odnosno izvadite vrecicu sa cajem iz vode.
3. Dodajte priblizno 70-100 g belog secera na litru caja pre nego sto se ohladi. Promesajte caj tako da se secer potpuno rastopi. Jedna kasika secera ima priblizno 20 g.
4. Ohladite caj na temperaturu od 20B0 – 25B0 stepeni Celzijusa (da bude mlacan). Kultura umire ako se stavi u prevruci caj.
5. Kad se caj ohladi na sobnu temperaturu, ulijte ga u staklenu, porculansku, glaziranu glinenu ili posudu od nerdjajucega celika. Najbolja je staklena posuda. Metalne posude koje nisu iz nerdjajucega celika nisu prikladne i nikad ih ne treba koristiti, jer stvorene kiseline mogu reagovati s metalom. Takodje mozete koristiti posudu iz visokokvalitetnog sintetskog materijala polilefinske grupe, npr. polietilen (PE) ili polipropilen. Izbegavajte upotrebu posuda od polivinilklorida (PVC) ili polistirena.
6. Ako Kombuha napitak pripremate prvi put, dodajte caju tecnost koju ste dobili zajedno s kulturom. Za sve sledece pripreme uvek sacuvajte dovoljno Kombuha napitka, da bi dodali oko 10% kolicine u vasu novu pripremu kao “startnu tecnost”.
7. Stavite zivu Kombuha kulturu u tecnost.
8. Pokrijte otvor posude za fermentaciju s lanenim ili pamucnim rupcicem, papirnatim rucnikom ili slicnom laganom tkaninom da bi zastitili napitak od vocnih musica, prasine, biljnih spora i drugih zagadjivaca. Pricvrstite je sa gumenom trakom da bi osigurali da vocne musice ne mogu uci. Tkanina mora biti dovoljno porozna da omoguci vazduhu da cirkulise, da bi kultura mogla disati, ali opet ne toliko porozna da bi malene vocne musice mogle uci i snesti svoja jajasca.
9. Fermentacija treba da traje 8-12 dana, zavisno od temperature. Sto je visa sobna temperatura, to je brza fermentacija. Period 8-12 dana je samo orijentacioni.
Kombuha kultura treba toplo i mirno mesto i nikad je ne pomerajte. Temperatura caja ne sme pasti ispod 20B0 C niti narasti iznad 30B0 C. Idealna temperatura je izmedju 23B0 i 27B0 C. Svetlost nije potrebna za fermentaciju. Kultura takodje uspeva i u mraku. Kultura se moze ostetiti izlaganjem jakoj suncanoj svetlosti. Bolja je polusenka.
Za vreme procesa fermentacije kvas razgradjuje secer i pretvara ga u plin (CO2) i razne organske kiseline i druge sastojke. Kombinacija tih procesa daje Kombuha napitku njegov karakteristican ukus. Napitak je ispocetka sladak, ali se ova slatkoca gubi kako se secer razgradjuje. U isto vreme pocinje se razvijati kiseli ukus kao rezultat aktivnosti bakterija, tako da dolazi do prelaska od slatkoce u kiselost. Ako vise volite blago slatki napitak, fermentaciju treba ranije zaustaviti. Za suvi ili blago kiseli ukus neka fermentacija traje duze.
10. Kad caj postigne zeljeni ispravni stepen kiselosti (pH 2,7-3,2) zavisno od individualnog ukusa, sa cistim rukama izvadite kulturu iz posude. Operite kulturu hladnom ili mlakom vodom. Ulijte novi caj u posudu i odmah dodajte kulturu. Pazite na pravilnu temperaturu caja. Ulijte napitak u staklenke, koje trebaju biti pune do vrha. Priblizno 10% sacuvajte za izradu nove kulture. Staklenke dobro zatvorite. Nije potrebno procedjivati fermentisani napitak kroz tkaninu. Odredjena kolicina taloga je normalna. To dolazi zbog rasta kvasa, koji proizvodi plin koji gazira napitak. Smatra se da kvas ima neke pozitivne ucinke na ljudski organizam.
11. Da bi se postiglo krajnje zadovoljstvo u ovom napitku, treba mu dozvoliti da nekoliko dana zrije (najmanje 5 dana), nakon sto je bio flasiran. Aktivnost bakterija je zaustavljena jer flasiranje iskljucuje dostup vazduhu, dok kvas nastavlja da radi. Ako su staklenke cvrsto zatvorene, plin nastao aktivnoscu kvasa ne moze izaci. Na taj nacin se dobija penusavi napitak. U tu svrhu obicno su dovoljni tih nekoliko dana u staklenki; Kombuha napitak ostaje dobar mesecima. Ne brinite: u jednom trenutku kvas ce prestati da proizvodi plin. Preporucljivo je staklenke drzati na hladnom mestu.
12. Napitak ima prijatan ukus. On je penusav, blago kiselkast i osvezavajuci. Normalno ga pijemo tri case dnevno; jednu casu jedan do dva decilitra na prazan zeludac ujutro, drugu casu nakon rucka, a poslednju casu kratko vreme pre odlaska na spavanje. Uzivajte!
13. Kad pocnete s novim procesom fermentacije nikad nemojte zaboraviti dodati novom caju najmanje 10% tecnosti vec fermentiranog napitka..
Napomene
Ponekad kultura pliva na povrsini, ponekad tone na dno. I jedno i drugo je u redu. Kad kultura potone na dno, na povrsini caja pocinje da raste nova kultura .
Ako imate problem s rastom nove mlade Kombuche (sto se moze ocekivati kad je previse hladno, npr. zimi), pokusajte sledece: S obzirom da rast nove kulture zahteva vise vremena, odvojite je od pripremljenog napitka koji zelite piti. Novoj kulturi na povrsini tecnosti dozvolite 3 do 5 nedelja da raste.
Kombuha kultura raste i u potpunosti prekriva povrsinu caja. Kultura tokom rasta na povrsini caja znatno odeblja. Odebljana kultura je sastavljena od lako odvojivih slojeva. Slojevi se mogu lako razdvojiti jedan od drugog i svaki se moze upotrebiti kao nezavisna kultura za proizvodnju Kombuha napitka. Ako kultura potone na dno posude, na vrhu ce se poceti stvarati nova kultura.
Na taj nacin svaka kultura nastavlja da razmnozava sama sebe sve dok ne postane tamno smedja. Kad postane tamna i prljavo smedja, bacite je i promenite sa jednim od njenih potomaka.
Caj od kombuhe vekovima se koristi u Rusiji i Aziji i smatra se da potpomaze dugovecnost. Ovaj caj sadrzi koncentrisane visokokvalitetne belancevine koje organizam odmah moze da iskoristi. b_ Gljivab__ mora da se gaji u rastvoru crnog ili zelenog caja i secera u vodi, uz dodatak jabucnog sirceta ili prethodne b_ tureb__ istog caja, i, na odgovarajucoj temperaturi ce se stalno razmnozavati (potrebno joj je nedelju dana da se samoreprodukuje), proizvodeci glukuronsku, mlecnu i sircetnu kiselinu. Prva potpomaze stvaranje nekolicine vaznih polisaharida: hijaluronske kiseline, neophodne vezivnom tkivu, kondroitin-sulfatske kiseline, koja je osnovica nase hrskavice, mukoitin-sulfatske kiseline, bitne sa nasu sluz i staklasto telo oka, kao i heparin, dok je mlecna kiselina izuzetno korisna za debelo crevo. Kombuha proizvodi i nekoliko vitamina, kao i enzime koji su korisni za ljudsko telo. Deluje i kao prirodni antibiotik. Zanimljivo je da narodi koji svakodnevno piju po dva i po decilitra caja od kombuhe nemaju bore na licu ni druge vidljive znake starenja, poput sede kose ili starackih pega po rukama. Utvrdeno je, takodje, da ovaj napitak snizava krvni pritisak, podstice rad zlezda, stimulise metabolizam, odnosno pomaze sagorevanje masnoce, pa tako smanjuje telesnu tezinu, snizava ureju, secer i holesterol u krvi, pomaze kod reumatskih i artritickih smetnji (povecava pokretljivost zglobova i elasticnost kicme i krsta), nepravilnosti u radu zeluca, jetre i bubrega, kostobolje, arterioskleroze, oboljenja kozeb_& Obnavlja i crevnu floru, pa time i pomaze kod zatvora i ubrzava cirkulaciju, a pomaze i osobama pod stresom. Uz to, kombuha prevenira pojedine vrste raka, povecavajuci imunitet organizma, a tokom menopauze smanjuje b_ valungeb__, mada se neposredno posle pijenja ovog caja moze osetiti vrucina b__ ali, to je znak da je ubrzan krvotok, sto ce pomoci prociscavanje organizma od toksicnih hemikalija i tecnosti. Pomaze i astmaticarima i obolelim od bronhitisa, kao i kod kaslja, cisti zucnu kesu, pomaze kod kolitisa, zaustavlja zarazni proliv, pomaze i kod nesanice, a tvrdi se i da ponovo uspostavlja rast kose.
Postoji dosta razlicitih misljenja o lekovitosti napitka od kombuhe. Izvestaji iz naroda pokazuju veliku simpatiju dok sluzbena nauka sa skepsom gleda na cudotvornost napitka. Podaci iz sveta, prenoseni usmenim predanjem, govore o velikoj moci caja u sprecavanju i lecenju najtezih oboljenja. Naucno dokazati sve navode je, naravno, nemoguce.
Uvek vas savetujem(o) da pre početka bavljenja sporstkom aktivnošću uradite test opterećenja. On se radi i kod male dece, te se sećam da sam ja i u bolnici Dragiša Mišović trčkarao uz neke stepenice kao mali. Ovih dana sam uradio ozbiljan test opterećenja.
Pre nekih mesec dana predložio sam lekarima Republičkog zavoda za sport da sastavimo jedan informativni članak o testu opterećenja. Poslao sam im mejl da vidim da li su zainteresovani da prikažu proces testiranja i da nama, rekreativcima, objasne zašto i kako se izvodi testiranje sportista. Ispostavilo se da je to bio dobar potez, jer su sa druge strane bili sjajni lekari iz zavoda, na čelu sa doktorkom Slavicom Šaranović.
Doktorki je, sa profesionalne strane, posebno bilo interesantno što sam ja astmatičar. Pored profesionalnog izazova, doktorka je bila zainteresovana da podeli informacije iz prve ruke o važnosti testiranja pre početka bavljenja bilo kakvom fizičkom aktivnošću.
Test opterećenja
„Funkcionalnim testom opterećenja proverava se reackija organizma na fizički napor i sposobnost organizma da se izloži fizičkom naporu. Bilo ko da planira da se podvrgne fizičkom naporu treba da prođe kroz određene nivoe zdravstvene kontrole. Prvo se radi medicinsko-sportski pregled, koji se sastoji od antropometrije – merenja telesne težine, telesne visine, procenta telesne masti, analize krvi, fizikalnog pregleda i EKG-a u miru… Zatim se pristupa testu fizičkog napora gde se određuje nivo i stepen fizičkog napora za koji je svaki pojedinac sposoban. Nakon testa lekari utvrđuju da li je osoba uopšte sposobna da se bavi sportom i daju savet na koji način bi pojedinac trebalo da se izlaže fizičkom naporu. „ – doktor Nebojša Antić, specijalista medicine sporta.
Pregled i testiranje je potrebno uraditi pre početka bavljenja sportom, a poželjno je da se radi 2-3 puta godišnje. Profesionalni i ozbiljni sportisti ovaj test rade da bi proverili svoju kondiciju i formu.
Ergospirometrijski test
Ergospirometrijski test za određivanje direktne potrošnje kiseonika – izvodi se pomoću maske, aparatom-gasnim analizatorom, metodom udah po udah, gde se kontinuirano prate brojni parametri, kao što su: srčana frekvencija, frekvencija disanja, ventilacija, potrošnja kiseonika, produkcija ugljen dioksida, respiratorni koeficijent, kiseonički puls, maksimalna potrošnja kiseonika-relativna i apsolutna, i brojni drugi, naravno i monitoring EKG-a u toku trajanja testa. Ovaj test može da se izvodi na različitim ergometrima, koji su specifični za različite sportove, npr.veslački, plivački, kajakaški ergometar, bicikl ergometar, tredmil – pokretna traka za trčanje (na kojoj trkči rade test), koja je i najveća u okruženju (na ovoj traci se testiraju i konji :).
Pre izvođenja testa vrši se provera zdravstvenog stanja, koja se sastoji iz prethodno pobrojanog:
laboratorijskih analiza (kompletna krvna slika, biohemijske analize krvi i nalaza urina)
antropometrijskih merenja
EKG-a u miru
fizikalnog pregleda po sistemima, merenja krvnog pritiska i pulsa
spirometrije
Pregled, priprema za testiranje i sam test traju nešto više od jednog sata. Sve vreme ste u kontaktu sa ljubaznim, tehničarima i lekarima koji će vas provesti kroz nekoliko odeljenja u Zavodu. Nakon testa možete se istuširati, pa ne zaboravite da ponesete kupku i peškir.
Tok pregleda
1. Popunjavanje sportsko-medicinskog formulara
(link ka download). Nakon što popunite osnovne podatke, odgovorićete i na pitanja vezana za treninge, povrede, ukoliko ste ih imali tokom života, podatke o preležanim bolestima, o eventualnoj upotrebi nekih lekova, alergijama i operativnim zahvatima. Potrebno je odgovoriti i na podatke vezane iz vaše porodične anamneze, posebno o kardiovaskularnim bolestima ili nekim drugim naslednim bolestima. Uzima se vaša sportska anamneza – kojim ste se sportom u životu bavili i koliko dugo, kako podnosite napor…
2. Fizikalni pregled
Ovaj deo pregleda započinje antropometrijom, a mere se telesna visina, telesna težina (preciznosti u gramima), određuje se BMI (visinko težinski odnos – eng. Body Mass Index), procenat masti, vode i mišića. Za lekare su bitni BMI i procenat masti. Vaga koja ovo meri daje sama ocenu od 1-10. I vi možete izračunati vaš BMI korišćenjem formula za izračunavanje indeksa telesne mase. Može se uraditi i proširena antropometrija gde se pored telesne mase i visine mere još i obimi, dijametri zglobova, kožni nabori, a zatim se različitim formulama izračunava telesna kompozicija i dobijaju precizniji rezultati.
Fizikalni pregled se izvodi po sistemima (glava, vrat, zubi, boja koža, vid, sluh, kičma, tabani…), pluća, srce, EKG u miru, krvni pritisak, puls.
Nekada sve ove analize nisu neophodne (npr. neće vam pregledati uši ako nemate problema sa sluhom, ali će posebno biti obraćena pažnja na sisteme gde imate znane probleme). EKG u miru se radi svakom ispitaniku i detaljno se opiše, a po potrebi, ako ima nekih uočenih promena, može se uraditi i ’’stress EKG test’’, kada se u toku napora prati EKG i donosi konačan zaključak.
Pregleda se abdomen, kičma i stopala, što je veoma važno za trčanje i trkače. Meni su veoma lepo objasnili već postojeću skoliozu (krivu kičmu). Doktor Jovan Zlatković je uvideo da zbog mog spuštenog desnog stopala (imam ravne tabane, a posebno desno), imam i krivu kičmu. Upravo je zbog toga važno da nađete dobre i odgovarajuće patike za trčanje, radite korektivne vežbe za stopala i nosite korektivne uloške.
3. Krvna slika
Kompletna analiza krvne slike je obavezna i sastavni je deo medicinsko-sportskog pregleda za overu takmičarskih knjižica. Biohemijske analize krvi se rade kao priprema za testiranja ili kada je potrebno dopuniti nalaze u toku pregleda. Ukoliko neke vrednosti nisu u okvirima referentnih vrednosti, rade se konsultativni i dopunski pregledi.
4. Spirometrija
Spirometrija posle trčanja
Meni je posebno spirometrija bila važna i sa nestrpljenjem sam čekao svoje rezulate. Želeo sam da otkrijem da li je moje bavljenje sportom promenilo i ojačalo moja pluća i da li je astma od koje bolujem ostavila posledice na moju disajnu funkciju.
Pre napora (testa opterećenja) radi se spirometrija u miru. Posle testa opterećenja radi se spirometrija nakon 3, 5, 10 i 15 minuta, ukoliko ispitanik ima problema sa disajnim sistemom. Beleže se promene u ventilatornim parametrima i mogući njihov pad usled napora. Ovo je posebno bitno kod astme izazvane fizičkim naporom. Na svu sreću kod mene ona ne postoji, te su moji rezultati izmereni u miru bili isti, a pojedinii za neki procenat veći nakon opterećenja od onih iz mira.
Spirometrija takođe može biti interesantna za početnike i za rekreativce koji su pušili ili puše. Ukoliko danas izmerite vaš kapacitet pluća, možete ga uporediti sa rezultatom kroz par meseci ili godinu dana i uvideti koliko su trčanje i džoging uticali na vaše zdravlje, a ako ste pritom prestali sa ovom „lošom“ navikom, sigurno da će rezultati biti mnogo bolji.
Kod spirometrije se meri nekoliko parametara: forsirani vitalni kapacitet (FVC), forsirani ekspiratorni volumen u prvoj sekundi (FEV1) koji je vrlo dobar pokazatelj da li postoji opstrukcija, vršni ekspiratorni protok (PEF), Tiffenau index FEV1/VC, i za astmu važni protoci kroz male disajne puteve. Maksimalna voljna ventilacija (MVV) je test koji traje 12 sekundi i može izazvati blagu nesvesticu, na šta nas doktori upozore da će nastati zbog hiperventilacije, jer se zadatim ritmom mora maksimalno udisati i izdisati.
Najinteresantniji je deo da sam posle testa osetio napad astme i da sam bio ubeđen da je on posledica ponovljenih spirometrija (uradio sam ih ukupno 4). Sjajna i divna doktorka Šaranović je ostavila mogućnost da je ovaj napada prouzrokovan trčanjem na traci i naporom kojem sam bio izložen. U mojoj prepisci sa doktorkom Jarić potrvdio sam sumnju i sada sam veoma siguran da je napad astme bio prouzrokovan urpavo naprezanjem pri izvođenju spirometrije.
Dr Jarić:
Za očekivati je kod osoba sa astmom da se nakon forsiranog disanja javi bronhospazam i to ukazuje da postoji bronhijalni hiperreaktibilitet i eventualna potreba za izvesnim periodom ipreventivne tj antiinflamatoren terapije.
Veroljub:
Ovo mi se baš i desilo. Znači, nije bilo problema sa trčanjem, ali pošto sam radio 3 puta spirometriju posle trčanja i jednom pre, javilo mi se grebuckanje i sitan spazam u plućima. Kad sam rekao doktorki Šaranović da je to zbog rađenja spirometrije ona je ipak ostavila mogućnost da je to zbog trčanja. Ja sam 99% siguran da me je spirometrija isprovocirala.
Da li bi i ljud bez astme imali isti ili sličnu reakciju kada bi uradili recimo 5 puta spirometriju?
Dr Jarić:
Kod osoba koje nemaju astmu tj nemaju bronhijalni hiperreaktibilitet kao osnovnu karakteristiku astmi ni nakon više forsianih spirometrija ne dolazi do pojave bronhoopsturkcije. Onaj ko radi sa astmom mora da zna da forsirano disanje slično brzom disanju u naporu, kod osoba sa astmom moze da provocira bronhoopstrukciju. Da su nakon spirometrije uradili pletizmografiju registrovali bi visok endobronhijalni otpor… Ja sam to vidjala dok sam radila u Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici. Spirometrija potpuno uredna, ali nakon toga pletizmografija pokaze “patološki nalaz” i zbog toga sam uvek insistirala da mi prvo urade pletizmografiju, pa ako je nalaz uredan onda spirometriju
Kod osoba sa nestabilnom astmom ili koje incijalno imaju verifikovanu bronhoopstrukciju nikada se ne forsira spirometrija do idealnog nalaza da svojim preambicioznim postupkom ne bismo izazvali jos vecu bronhoopstrukciju
5. Priprema za test fizičkog opterećenja
Nakon izvršenih pregleda i testova u miru, otpočinje se priprema sportiste za testiranje. Ja sam test radio na traci, a može se raditi i na drugim spravama u zavisnosti od sporta kojim se bavite. Lekari će odabrati i odgovarajući ergometar i protokol po kome će vas testirati; normalno je da se konsultuju i treneri i nekada se rade testiranja po protokolima koji su specifični za pojedine sportove, posebno ako se radi o vrhunskim sportistima.
Grudi se obrišu benzinom, naravno ako niste alergični, to vas pitaju, pre no što pristupe brisanju, a onda se zalepe elektrode, te se na njih prikače kablovi koji su spojeni sa aparatom, da bi vam tokom testa na monitoru pratili rad srca. Na grudima je postavljen i transmiter koji meri puls, a preko svega je mrežica koja drži sve da na neki način bude fiksirano i da bi „zapis bio bolji“ kako kažu lekari. Nakon ovoga ostalo je povezati i masku za disanje koja je povezana sa aparatom i test može da počne.
6. Trčanje
U zavisnosti od sporta kojim se bavite i procene vaše kondicije lekari će odrediti brzinu i nagib sa koga ćete početi trčanje. Ja sam počeo sa brzinom od 9 km/h i nagibom od 2 %. Na svaka 2 minuta nagib se povećavao, dok je brzina do kraja testa ostala nepromenjena. Trčaćete dok lekari ne procene da imaju sve podatke koji su im potrebni, što će zavisiti od vaše kondicije, ili dok ne postignete maksimalnu srčanu frekvenciju (max HR), koja se izračunava kada od 220 oduzmete svoje godine starosti, ili dok „možete“. Obično, kod osoba koje imaju problema i leče se od astme, ovaj test se izvodi na srčanoj frekvenciji 60-80% od maksimalne, ali kako sam ja imao sve dobre parametre u toku testa, moja srčana frekvencija je dostigla 85% od moje maksimalne. Dobro odrađen test je onaj kojim se dostigne vrednost respiracijskog koeficijenta od 1,1 a ovaj koeficijent predstavlja količnik volumena izdahnutog ugljen-dioksida i utrošenog kiseonika na nivou ćelija. Sve vreme praćen je EKG, kao i 3 min. nakon testa, u mom slučaju, nekada i duže, ako je potrebno.
7. Kraj trčanja i merenja nakon napora
Kada završite test (moj je trajao oko 15 minuta – uključujući dva minuta mirovanja pre samog pokretanja trake), biće zabeležen vaš maksimalni dostignuti puls (max HR) i odmah zatim biće izmeren vaš pritisak. Doktori će vam pomoći da skinete masku i kablove, kod mene je to urađeno nakon 3 minuta, ponovo mi je izmeren pritisak, pa sam ponovio spirometriju. Zbog mojih problema sa plućima spirometrija je kod mene ponovljena na 5, 10 i 15 minuta nakon trčanja.
Meni su ova istraživanja potvrdila i donekle usmerila moja razmišljanja o astmi kao bolesti. Naime, i posle dostizanja maksimalnog napora, spirometrijski test je pokazao da moji rezultati ne padaju, te da su neki i bolji. Pored toga što su rezultati spirometrije postojani moja kondicija i stanje mog organizma su bolji nego u prosečnog čoveka. Lekari su mi rekli da je moja kondicija vrlo visoka, te da sam postigao rezultat VO2 max – maksimalne potrošnje kiseonika od 57,7 ml/kg/min, što predstavlja vrlo visok rezultat i moju kondiciju svrstava u vrlo visoku na osnovu mojih godina starosti, obzirom da se rekreativno bavim sportom.
O astmi i fizičkom naporu
Napomenuo bih da sam u oporavku, nakon trećeg izvođenja spirometrije, prvi put posle 6 meseci dobio jedan sasvim blag spazam. Ovo „škripanje“ je bilo tipično astmatično, a posledica je naprezanja koje sam doživeo usled izvođenja spirometrije, ili je ipak isprovocirano testom oprterećenja. Tačnije, ja mislim, da je izvođenje spirometrije isprovociralo ovaj napad, koji se ispoljio kao škripanje pri izdisaju i „grebuckanje“ u disajnim putevima. Doktorka Šaranović je škripanje potvrdila pregledom slušalicama, i dvoumi se da li je moja pretpostavka tačna, ili je ovaj nalaz posledica testa opterećenja koji sam odradio. Međutim, ona mi je rekla da obavezno ponesem na testiranje i lek za brzo uklanjanje simptoma (beta 2 agoniste), a savetuje da svako ko ima astmu, obavezno ima svoju „pumpicu“ uvek sa sobom, posebno ako očekuje da će mu napor izazvati tegobe. Ja lek nisam koristio, a pluća su mi se smirila nakon nekih 2 sata. Ipak, ne zaboravite da pumpicu ponesete na testiranje!
Preporuka je da oni koji imaju tegobe izazvane naporom, pre otpočinjanja bilo kakvom fizičkom aktivnošću obavezno na pola sata upotrebe svoj lek, kako bi njihov disajni sistem bio pripremljen na napor, ili da isti lek upotrebe ako to bude potrebno nakon fizičkog opterećenja.
Vrlo je bitno i to da se svaka fizikča aktivnost započinje postepeno, lagano se zagrevajući, a isto tako treba i nakon fizičke aktivnosti imati period posutpnog vraćanja organizma u prvobitno stanje.
U društvu sa Čavićem
Na kraju, Vuja i ja smo popili i sok sa doktorima, a ja sam se istuširao i presvukao. Želim da napomenem da su svlačionice i kupatilo, a i sve druge prostorije, kao što i doliči jednoj ovakvoj ustanovi – maksimalno čiste. Kada uradite test rezultate možete dobiti istog dana ili eventualno po dogovoru sutradan. Svaki ispitanik rezultate može da dobije i u elektronskoj formi, a vaš pregled će biti zabeležen i u vašem kartonu koji će vam biti otvoren u zavodu. Naravno, izveštaj će biti potpisan i overen.
Ukoliko test budete radili u Republičkom zavodu za sport, radićete na istim spravama na kojima su se testirali i Čavić i Nađa Higl, Grbić, Gerić, Miljković, Jasna Šekarić, Prlainović, Rađen, Filip Filipović, Tepić, Tripković, Veličković, Karakašević, Stojić (veslač), i bićete u istim sposobnim rukama.
Ostalo je da se zahvalim(o) lekarima i osoblju iz zavoda, na sjajnoj saradnji. Zahvaljujemo se gospodinu Jasminku Pozdercu, direktoru ustanove i dr Sanji Mazić, pomoćniku direktora sektora medicine sporta što su nam omogućili da uradimo pregled i testiranje i sve to zabeležimo kamerom i fotoaparatom.
Rekreativce, džogere, ali i ozbiljnije trkače pozivamo da urade neki od testova i na taj način provere svoje zdravlje i trenutnu formu. Cene testova su prijemčive i kreću se od 1000 do 3000 dinara.
Republički zavod za sport http://www.sportinst.sr.gov.yu/ 11030 Beograd Kneza Višeslava 72 tel: 3545 585 fax: 3555 288 e-mail: rzs@rzsport.gov.rs
Mom detetu (5god.) zbog učestalih upala srednjeg uha urađene su alergo probe i utvrđena je alergija na soju. Rečeno je da je da alergija nije jako izražena, ali da izbegavamo soju u ishrani. Mene zanima da li treba da isključimo sve proizvode i prerađevine koje sadrže sojin lecitin, s obzirom na to da je on do sada svu hranu konzumirao bez upadljivih manifestacija na koži, otežanog disanja i sl, a da je ovaj aditiv izuzetno rasprostranjen u velikom broju proizvoda. Unapred Vam se zahvaljujem na Vašem vremenu!
Odogara dr Dukić
Poštovana,
Najverovatnije se radi o sekretornom obliku upale srednjeg uha koji je kod dece često praćen i alergijom na inhalatorne, a ređe i na nutritivne alergene. Pozitivan nalaz samo na soju je stvarno neuobičajen, te je potrebno proveriti da li dete ima uvećan tkz. “treći” krajnik odnosno adenoide i koji se tada moraju operativno ukloniti što bi trebalo da reši problem. Ukoliko ORL specijalista ne nađe uvećanje krajnika moguće je umetanje cevčica u bubnu opnu koji omogućavaju oticanje nagomilanog sekreta. U svakom slučaju sprovedite dijetu bez soje tokom 6 meseci ukoliko ništa od predhodno opisanih postupaka ne može da se sprovede.
Da li ste sigurni šta znače pojedini pojmovi sa kojima se susrećete kada govorimo o astmi? Ukoliko ne pronađete traženi pojam molimo vas da postavite pitanje u komentaru. Ukoliko imate bolje objašnjenje na već postojeći pojama vezan za astmu, alergije i HOBP slobodno unesite vašu ispravku u komentaru.
Adrenalin Supstanca srži nadbubrežne žlezde, vitalno važan za odbranu od akutnog stresa, kada zbog ugoženosti organizma reguliše raspodelu krvi
Aerobni kapacitet Najveći moguć stepen utroška kiseonika
Aerosol Supstanca (lek) koja se uzima prilikom inhalacije. To je lek u obliku gas koji izlazi iz inhalatora kada ga pritisnete.
Akutan Naglo nastala pojava, brzog toka. Kada imate akutan napada astme to je najčešće jak napad koji je nastao pre par sati ili dana.
Alergen Materija koja u organizmu izaziva stanje alergijske reakcije, reakcije preosetljivosti. Alergeni mogu biti grinje, prašina, polen breze, kikiriki…
Aminokiseline Organska jedinjenja, osnovni gradivni elementi belančevina, čiji molekuli sadrže i kisele (karboksline) i bazn (amino) grupe. Belančevine su izgrađene raznim kombinacijama 22 amnionokiseline, od toga su za čoveka 10 esencijalnih (životno važnih, neophodnih). To su agrinin, fenilamin, histidin, izoleucin, leucin, lizin, metjonin, treoin, tripofan i valin.
Aminokiselinski helati Specifični kompleksni spojevi aminokiselina sa metalima i mineralnim materijama. Nastaju u gastrointestinalnom traktu (ili se sintetišu) i olakšavaju apsorpciju i veću iskorištenost metalnih jona.
Anemija Malokrvnost
Angina Pectoris Bol u grudima, u predelu srca, izazvan grčem ili suženjem koronarnih krvnih sudova što dovodi do loše pokretljivosti srčanog mišića
Antigen Materija koja se u organizmu pod normalnim uslovima ne nalazi, a koja dospevši u telo, podstiče imuni sistem na stvaranje antitela ili imunokompetentnih ćelija
Antibiotici Produkti metabolizma nekih mikroorganizama koji nepovoljno deluju na rzavoj ili razmnožavanje drugih mikroorganizama. Antibiotici predstavljaju jedno od najvećih otkrića moderne medicine
Antioksidansi Materije koje sprečavaju oksidaciju, a time i promenu građe i funkcije vitalno važnih materija. Neutrališu međuproizvode i raspadnute produkte nastale u ćelijskoj razmeni materija, prvenstveno slobodne radikale. Najznačajniji antioksidansi su vitamin C, vitamin E, beta-karotin, selen i koenzim Q10. Pored njih važnu ulogu imaju i L-cistein, gama linoleinska kiselina, L-glutation i dismutaza superoksida (SOD)
Astma Astma je hronična zapaljenska bolest disajnih puteva. U osoba sa sklonošću ka astmi, ovo zapaljenje je uzrok ponavljanih epizoda sviranja u grudima, gušenja i kašlja, kako tokom dana, tako i noću i posle fizičkog zamaranja. Svi ovi simptomi su posledica pojačanog odgovora disajnih puteva na različite stimuluse. Kao rezultat toga, javlja se difuzna opstrukcija disajnih puteva, koja je promenljivog stepena i gubi se bilo spontano ili pod uticajem primene lekova za širenje bronha i/ili steroida.
ATP Skraćenica od Adenozin Tri Fosfata. Energetska vrednost hranljivih materija sadržana je u fosfatnim vezama ATP, veoma bogatih tkz. metabolijskom energijom. Skoro svaki biološki proces zavisi od te metaboločke energije (rad mišića, organa, sintetski procesi, detoksikaciona uloga raznih organa itd) koje se oslobađa iz bogatih veza ATP-a.
Bioflavonoidi Najčešće se dobijaju iz kore limuna ili narandže, ali mogu da se nađu i u šipku. Ova jedinjenja doprinose očuvanju integriteta zidova krvnih sudova i poznati su još pod nazivom kompleks P-vitamina. Uloga im je da sprečavaju prevremenu razgradnju vitamina C.
Bronhodilatatori Lekovi koji pomažu u prevenciji pogoršanja napada na način da brzo otvaraju sužene disajne puteve. Oni opuštaju mišiće koji okružuju disajne puteve.
Forsirani ekspiratorni volumen u prvoj sekundi FEV 1, kako se drugačije zove, predstavlja maksimalnu količinu vazduha koja se može forsirano (jako) izdahnuti u prvoj sekundi. Ovaj parametar se predpostavlja za svakog pojedinca u odnosu na visinu, težinu i rasu. FEV1 je dobar marker i pokazatelj obstrukcije u plućima:
FEV1 veći od 80% od očekivanog = normalno
FEV1 60% – 79% od očekivanog = blaga opstrukcija
FEV1 40% – 59% od očekivanog = umerena opstrukcija
FEV1 manje od 40% od očekivanog = ozbiljna opstrukcija
Inhalacija Proces uzimanja leka u inhalacionom obliku. Npr prilikom korišćenja pumpice.
Inhalator Uređaj koji omogućava primenu leka u inhalacionom obliku. Postoji više vrsta ovih aparata:
Merno-dozni raspršivači (“pumpice”, “sprejovi”),
Inhalatori koji sadrže lekove u obliku suvog praha,
Aparati za stvaranje aerosola – nebulizatori ili inhalatori.
Kortikosteroidi Velika grupa različitih hemijskih supstanci (hormona) koji se stvaraju u ljudskom organizmu. Iste ili slične supstance dobijaju se i sintetičkim putem i koriste za lečenje različitih patoloških stanja kod ljudi. Pored imunosupresivnog i protivzapaljenskog delovanja, ovi preparati su uključeni u regulaciju velikog broja drugih procesa u organizmu, kao što su funkcije kardiovaskularnog sistema, reakcija na stres, metabolizam vode, šećera i masti, regulacija krvnog pritiska i dr. Pored značajnih terapijskih efekata koje imaju, ovi preparati dovode i do pojave većeg broja neželjenih efekata, posebno kada se dugotrajno uzimaju.
PFM (eng. peak flow meter, merač vršnog protoka vazduha) – Prenosivi uređaj koji se drži u ruci i meri najveću brzinu protoka vazduha iz pluća.
Pokretači (trigeri, okidači, aktivatori) Iritansi i ostali faktori kao što je kućna prašina, pelud, dim, koji mogu izazvati napad astme.
Preventivni lekovi Lekovi za kontrolu astme, tj. osnovni lekovi u lečenju astme. Lekovi koji se primjenjuju za dugoročno lečenje astme.
Pumpica Jedan oblik primene leka u inhalacionom obliku. Pumpica prestavalja merno-dozni rasprašivač. Pogledajte Inhalator. Dosta lekova za astmu dolazi u obliku pumpica: Berodual, Ventolin…
Simptomatska terapija (brzodelujući bronhodilatator, inhaler brzog delovanja) – Lek koji se primjenjuje prema potrebi putem inhalera i omogućuje brzo oslobađanje od simptoma kao što su piskanje, kašalj, stezanje u prsima i nedostatak vazduha. Primena simptomatske terapije jedan je od glavnih pokazatelja kontrole bolesti. Ukoliko je potreba za simptomatskom terapijom učastala (više od 2 puta na dan) razgovarajte s vašim lekarom. Vaša astma verovatno nije kontrolisana kako bi mogla biti.
Spazam Gušenje, stezanje u plućima
Sprirometrija Spirometrija je jedan od testova koji pulmolozi koriste da bi dijanostikovali astmu. Spirometrija se izvodi uz pomoć spirometra. Pomoću nje se mere brojni pokazatelji rada pluća kao što su vitalni kapacitet, forsirani ekspiratorni volumen u prvoj sekundi…
Ventolin
Vitalni kapacitet Predstavlja maksimalnu količinu vazduha koju pojedinac može udahnuti ili izdahnuti.
Poštovana, Ja sam alergična (od kako znam za sebe) na polen trava i korova, ambroziju i histamin. Napred navedeno mi je i potvrđeno alergo probama. U studentskim danima sam 3 godine (2 puta godišnje ) podvrgavana terapiji “Suptilis” vakcinama i nakon tog perioda mi se čini da mi je par godina bilo mnogo lakše u periodu cvetanja trava i korova (od februara do novembra). Sada u periodu cvetanja ambrozije zaista imam velikih poteškoća sa disanjem. Koristim AERIUS i sporadično nasonex sprej. Moja veća briga su simptomi koji smetaju mojoj 7-godišnjoj ćerki koja u sličnom periodu godine ima pojavu suvog kašlja, slivanja sekreta u grlo, gađenje, curenje nosa i dermatitis koji se javlja samo u zimskom periodu i za koji ne znamo uzrok a možda ima veze sa nekom vrstom alergije. Koristila je aerius sirup po potrebi (po 10-tak dana u periodu kada je imala jače reakcije). Da li mislite da kod nje postoji problem alergija i šta preporučujete od analiza da se obavi i naravno koliko koštaju predložene analize i pregled. Da li se nekim preparatima ili dodacima ishrani može uticati na povećanje imuniteta na alergene?
Odgovor dr Dukić
Poštovana, pošto imate simtome alergije tokom sezone cvetanja trava i korova (od maja do krja septembra) potrebno je da celo vreme kotristite antihistaminoke (Aerius tbl), neki od steroidnih sprejeva za nos (Nasonex), a ukoliko imate i napade gušenja potrebno je uključiti neki od bronhodilatatornih sprejeva + steroidni sprej. U svakom slučaju obratite se lekaru specijalisti za alergologiju ili pulmologiju (ne znam gde živite). Isto važi i za vašu ćerku kojoj prvo treba postaviti tačnu dijagnozu, odnosno uraditi za početak kožni test na inhalatorne alergene.
Ja imam alergijsku astmu koja je otkrivena tek u 25 godini, ali sam napade imala i ranije, mada je tek tada konstatovana. Trenutno uzimam Berodual po potrebi, ali i Symbicort. Problem je sto sam u poslednje vreme fokusirana na sve cesce uzimanje beroduala, jer sam postala panicar u vezi sa napadom, ali i mislim da sam postala u neku ruku zavisna od njega.
Probala sam da mislim pozitivno i da pokusavam da smanjim, a problem je sto imam urodjeni prolaps mitralne valvule koji je svih ovih godina bio pod kontrolom (IMAM 32) ali mi sada lupa srce jos vise od inhalacija. Da li postoji neki psiholog ili savetnik za astmu kome mogu da se obratim i da se konsultujem, jer mi stvara probleme, a znam da cu se godinama baviti svojim bolestima… Puno pozdrava.
Dr Dukić odgovara
Poštovana,
Ukoliko napade gušenja imate svakodnevno tada je potrebno da uzimate Symbicort turbuhaler svakodnevno 2-4 x na dan u odgovarajućoj dozi koju će Vam prepidsati lekar specijalista.
Pošto imate i druge bolesti koje mogu uticati na astmu potrebno je redovno praćenje od strane kardiologa. U svakoj regionalnoj bolnici imate zaposlene kliničke psihologe kome bi trebalo da se obratite u vezi psihičkih smetnji koje imate dodatno i koje Vas opterećuju.
Alergija na kravlje mleko i alergijska reakcija na proteine kravljeg mleka protiče po tri tipa reakcije.
U prvom postoje specifična IgE antitela na proteine iz mleka, pa reakcija ima anafilaktičke karakteristike. U drugoj, reakcija protiče po III i IV tipu preosetljivosti, pa je klinička slika veoma slična celijakiji. Treći tip reakcije je mešovit, a ovakva deca često imaju i atopijski dermatitis i/ili astmu uz reakciju na mleko.
Kravlje mleko sadrži veći broj proteina, a najvažniji su laktoglobulini, laktalbumin, kazein i kravlji albumin. Alergija na kravlje mleko javlja se u oko 2,5% dojenčadi i kod dece do druge godine života pa je to najčešća alergijska reakcija kod dece te dobi. Pored alergije na mleko postoje i druge vrste alergija na hranu.
Klinička slika alergije na mleko
Prvi simptomi obično počinju pre trećeg meseca života, a zavise od tipa reakcije. Tako su kod prvog tipa u vidu urtikarije, vizinga, angioedema ili kolika. Javljaju se unutar nekoliko minuta od unošenja mleka. U drugom tipu, nema neposredne reakcije na mleko, simptomi nastaju postepeno, a bolest podseća na celijakiju.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, laboratorijskih analiza (dokazivanje specifičnih IgE na proteine mleka), a u drugom tipu biopsijom mukoze tankog creva.
Lečenje
Terapija se sastoji u uklanjanju kravljeg mleka iz ishrane. Zamena je sojino mleko ili hidrolizat kazeina. U oko 50% bolesnika, koji su zbog alergije na kravlje mleko uzimali sojino mleko, razvije se osetljivost i na soju. Na sreću, preosetljivost na kravlje mleko često nije trajna pojava. Oko 85% dece kod kojih je bila dokazana alergija na kravlje mleko prestaje biti alergično do treće godine života pa može konzumirati kravlje mleko bez posledica.
Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) čine hronični bronhitis i emfizem. Hronični bronhitis se definiše kao bolest obeležena produktivnim kašljem, stvaranjem sluzi u disajnim putevima i iskašljavanjem veći broj dana najmanje tri meseca godišnje tokom dve godine. Emfizem pluća je stanje trajnog proširenja vazdušnih prostora u plućima udružen sa razaranjem alveola. Bronhijalna astma hronična je upala disajnih puteva, sa napadima suženja bronha.
U terapiji bronhijalne astme i HOBP koriste se dve osnovne grupe lekova i to bronhodilatatori i antiinflamatonri lekovi. Bronhodilatatori su efikasni u reverziji bronhospazma koji se javlja u ranoj fazi astme. U bronhodilatatore spadaju: beta2-adrenergički agonisti, metilksantini, antagonisti cistein-leukotrienskih receptora i antagonisti muskarinskih receptora.
Beta2-adrenergički agonisti
Glavni efekt beta2-adrenergičkih agonista u terapiji asme je širenje bronija, i to direktnim dejstvom na beta2-adrenergičke receptore na glatkim mišićima. Ovi lekovi relaksiraju bronhijalne mišiće bez obzira koji je spazmogen uključen u razvoj bronhokonstrikcije. Oni, takođe sprečavaju oslobađanje medijatora iz mastocita, kao i oslobađanje jednog od primarnih medijatora inflamacije TNF-alfa iz monocita. Beta2-adrenergički agonisti pored ovoga, mogu dejstvom na cilije, da povećavaju mukocilijarni klirens u bronhijama.
Ovi lekovi se primenjuju inhalatorno, u obliku aerosola, praška ili rastvora, mada se neki od njih mogu primeniti i oralno ili parenteralno. Za aplikaciju ovih lekova u obliku aerosola danas se koriste poseban oblik inhalatora sa odmerenim dozama.
U terapiji bronhijalne astme koriste se dve grupe beta2-adrenergičkih agonista i to: lekovi sa kratkim dejstvom – salbutamol i terbutalin. Ovi lekovi se primenjuju u inhalaciji, uz postizanje maksimalnog dejstva tokom 30 minuta od primene i trajanje destva od 4-6 sati; ovi lekovi se uglavnom uzimaju u simptomatskoj terapiji, po potrebi. Koristi se i bambuterol. Druga grupa su lekovi sa dužim dejstvom – npr. salmeterol. Ovi lekovi se primenjuju u inhalaciji i njihovo dejstvo traje oko 12 sati. Koriste se redovno, dva puta dnevno, kod bolesnika kod kojih se glukokortikoidima ne postiže potpuna kontrola bolesti. Ostali lekovi iz ove grupe su formoterol, fenoterol, pirbuterol i reproterol.
Beta2-adrenergički agonisti se upotrebljavaju i radi popravljanja disajne funkcije kod bolesnika sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća.
Najveći broj neželjenih efekata koji prate upotrebu beta2-adrenergički agonisti su posledica njihove apsorpcije i ulaska u sistemsku cirkulaciju. Tremor je njihovo najčešće neželjeno dejstvo.
Salbutamol
Salbutamol je selektivni simpatomimetik koji deluje na beta-2-adrenergične receptore bronhijalnih mišića, ali ne i na beta-1-adrenergičke receptore srca. Zato izaziva izdašnu dilataciju bronha bez nepoželjnih kardiovaskularnih pojava. Spada u grupu simpatomimetika za lečenje astme sa kratkim delovanjem – počinje delovati najbrže za oko 5 minuta, maksimum delovanja postiže za sat vremena, a sveukupno drži 4-6 sati. Salbutamol ipak može izazvati i nuspojave koje su karakteristične za neselektivne simpatomimetike kao što su palpitacije, bol u grudima, ubrzano lupanje srca, tremor i nervoza. Te su nuspojave puno češće kod salbutamola koji se uzima u obliku tableta, a pogotovo fini tremor skeletnih mišića koji je zavisan od doze, a najuočljiviji je na rukama. Neki bolesnici osećaju i napetost skeletnih mišića.
Salmeterol
Salmeterol je, kao i salbutamol, selektivni simpatomimetik koji se veže za beta-2-adrenergičke receptore i stimuliše ih. Ali, za razliku od salmeterola, on spada u grupu dugodelujućih inhalacionih simpatomimetika-bronhodilatatora, a primenjuje se samo u obliku inhalacija.
On se ne koristi za ublažavanje napada astme, nego se svakodnevno, redovno primenjuje kako bi dugoročno držao disajne puteve otvorenim i zato sprečio pojavi napada astme ili barem smanjio broj učestalih napada astme. U tu svrhu, on se koristi kao dodatak inhalacionim kortikosteroidima za prevenciju napada astme. Takođe, koristi se i za ublažavanje simptoma hronične opstruktivne bolesti pluća.
Kod salmeterola mogu se javiti klasični simptomi beta-2-simpatomimetskih agonista, kao što je fino drhtanje ruku i glavobolja, ali nakon nekog vremena takve nuspojave nestaju. Takođe, kod nekih pacijenata koji inače imaju problema sa srcem mogu se javiti i aritmije.
Formoterol
Formoterol je noviji inhalacioni selektivni agonist beta-2-receptora. Kao i salmeterol i on je dugodelujući simpatomimetski bronhodilatator, a koristi se u kombinacijama sa inhalacionim kortikosteroidima za sprečavanje napada astme. Takođe, formoterol se koristi za ublažavanje simptoma opstrukcije disanja u hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća. Najčešće se koristi u obliku fiksne kombinacije s kortikosteroidom budezonidom. Formoterol deluje brzo, delovanje mu počinje u roku od jedne do dve minute, a dejstvo traje 12 sati. Kao i kod ostalih simpatomimetskih bronhodilatatora, nuspojave koje se češće javljaju jesu tremor ruku i glavobolje.
Deca koja redovno koriste zatvorene bazene imaju veće šanse da dobiju astmu, upozoravaju naučnici. Po njihovim rečima, hlor koji se koristi u bazenima može povećati rizik da deca do šest godina obole od astme, a takođe su i veće šanse od dobijanja alergijskog rinitisa i drugih vrsta alergijskih kijavica. To je zbog toga što nusproizvodi hlorizacije zagađuju vazduh u zatvorenim bazenima, nadražujući pluća zbog čega ona postaju osetljivija na alergene.
Istraživači sa Katoličkog univerziteta u Luvenu u Belgiji tvrde da je efekat hlora na respiratorni sistem kod dece pet puta gori nego što je slučaj sa pasivnim pušenjem.
Postoji mogućnost da dete bude alergični na hlor Flickr: kygp
Smatra se da u Velikoj Britaniji više od pet miliona ljudi pati od astme. Međutim, dobrotvorne organizacije za borbu protiv astme kažu da pomenuto istraživanje nije dovoljno definisano da bi se roditeljima savetovalo da ne puštaju decu u zatvorene bazene.
U studiji čiji je rezultat objavljen u časopisu „Pedijatriks“, izvršeno je upoređivanje zdravstvenog stanja 733 tinejdžera između 13. i 18. godine koji redovno plivaju u zatvorenim bazenima sa stanjem 114 tinejdžera koji treniraju u bazenima u kojima se nalazi mešavina bakra i srebra. Pokazalo se da je veći odnos astme kod one dece koja su češće odlazila na bazen.
Profesor toksikologije Alfred Bernard, koji je bio na čelu istraživanja, objašnjava: „Nema sumnje da hlor u bazenima ima veze sa alergijskim oboljenjima koja pogađaju zapadni svet. Verovatno da nije slučajno to što su zemlje sa velikim brojem pacijenata koji boluju od astme i respiratornih alergija ujedno i one zemlje u kojima su bazeni jako popularni.“
Topao vazduh ne smeta
Međutim, dr Ilejn Vikers smatra: „Astma nastaje kao rezultat kompleksne mešavine genetskih faktora i životne okoline, tako da je potrebno više istraživanja pre nego što dovedemo u vezu astmu sa upotrebom hemikalija u bazenima. Plivanje je odličan vid vežbe za decu sa astmom, jer pomaže u jačanju kapaciteta pluća, a malo je verovatno da topli vlažni vazduh u zatvorenim bazenima izaziva simptome astme. Govorimo roditeljima dece sa astmom da nemaju razloga da budu zabrinuti ako njihovo dete ide na plivanje, osim ako se simptomi astme ne razviju u toku odlaženja na bazen.“
Andrija Prlainović (28. april 1987) je srpski vaterpolista. Sa reprezentacijom Srbije osvojio je srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu 2008. u Malagi i bronzanu medalju na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu. Sa reprezentacijom Srbije osvojio je zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu 2009. u Rimu.
Andrija Prlainović slavi zlatnu medalju na Svetskom šapionatu u Rimu 2009.
Saznao sam da je Andrija kao mali imao problema sa astmom, te sam mu u online intervju postavio par pitanja. Evo šta on kaže na ovu temu.
Gde danas igraš, živiš i šta si danas klopao?
Igram u Partizanu, živim u Beogradu. Ručao sam kuvano, a večerao testeninu.
Kada si prvi put imao problema sa astmom?
Negde sa 3-4 godine,tako otprilike.
U kojoj godini si počeo sa vaterpolom?
Već sam sa 6 godina počeoa sa vaterpolom. Pre toga sam sa 4 krenuo na plivanje.
Da li si se bavio još nekim sportom u životu? Da li igraš fudbal sa društvom, skijaš…
Trenirao sam tenis kao klinac,imao i jedan košarkaški trening.Ponekad se odigra partija fudbala s društvom,ali retko,2-3 puta godišnje,plašim se povreda.
Kao malom da li te je nekad bio blam zbog astme?
Nije me nikad bilo sramota zbog toga što sam asmatičar pred društvom,jedino mi je ponekad bilo žao što nisam mogao da odem na trening zbog problema s disanjem.
Da li ti je astma nekad smetala u profesionlanoj karijeri?
Pa da kažem da se u poslednjih 5 godina gotovo i ne sjećam da san propustio neki trening ili utakmicu. Moji problemi s astmom su uglavnom vezani za detinjstvo.
Kako su tvoji roditelji reagovali na tvoje probleme sa plućima i da li danas misliš da su valjano postupili?
Savetovali su mi i oni i doktori da idem na bazen i da treniram. Vlažna sredina mi je oduvek odgovarala.
Kako danas stojiš sa plućima, da li ti je astma pod kontrolom i da li koristiš neki lek.
Trenutno ne koristim nijedan lek, čak mi veći problem predstavljaju razne alergije (ambrozija, polen) nego li astma.
Tvoji 5 saveta mladima kako postati svetski šampion
Ih… Ima toliko toga. Evo nekih bitnih stvari: posvećenost svakom treningu i timu za koji nastupaš, želja za stalnim dokazivanjem i napredkom, samopouzdanje – vera u sebe.
Tri saveta roditeljima bolesne dece
Moje mišljenje je da treba da ih odvedu na sport, kako bi se dobro razvili i fizički i psihički. Astma im neće smetati pri sportskim aktivnostima.
Podeli sa nama neki kul link sa neta (tipa neki video sa youtube, pesmu…)
Neka bude pesma od Led Zeppelin-a, STAIRWAY TO HEAVEN!
Naišao sam na ovaj članak na sajtu Lekovitog bilja i video sam da se roditelji javljaju ko ludi na ovaj tekst.
U suštini logika je jasna. Novinarima treba nešto što prodaje novine, neka nova vest, nešto tipa.. “u časopisu Lekovito Bilje je prvi put pronađen lek za astmu… kakvi naučni instituti širom sveta, pravo iz Male Moštanice pored sela Bjelanice u blizini Ribara nadomak Kruševca (izvinjavam se svima koji su možda pronašli svoje mesto življenja, lupio sam) dolazi nam travica koja leči ovu opaku bolest”.
Pored toga što novinama treba patka i pored toga što su neodgovorni prema čitaocima, problem je i u roditeljima koji se hvataju na svaku slamku da njihova deca mogu biti izlečena za jedan dan do dve nedelje od nečega što nije tako lako za razumeti kakva je i astma bolest.
Nažalost astma nije takva bolest, a uvek ponavljam anegdotu sa magičnim pilulama za mršavljenje. I Ofra Vinfri koja kaže na to: Pa zar mislite da na svetu postoji magični eliksir za mršavljenje da ga ja ne bi imala. Ista je priča i sa našom Božen. Da njeni preparati “rade” verovatno bi ih i ona koristila. No, ljudi su lakoverni a slučaj doktora Rosa, koji je zaradio milione na tuđoj nesreći, lečeći rak je samo jedna od potrvda za to.
Vrlo je bitno da shvatite da treba da saznajete, učite, budete uporni. Tek jednim zdravim pristupom i istrajavanjem možete se nadati da ćete biti dobro. Lečenje astme podrazumeva upornost, a ni to nije garant da ćete biti dobro. Ovo jeste malo teže za prihvatiti, ali to je tako.
Sve preparate preporučujem da probate, ali budite fer prema vašoj deci koja ne mogu da odlučuju. Korisite terapiju koju je stručan pulmolog prepisao vašem lekaru. Saopšitete mu šta koristite od dadatnih “lekova”.
Ako ste baš hrabri i ludi i hoćete da probate i dokažete da nešto ima efekta, uzmite na sebe odgovornost (ne na svoje dete). Prekinite sa preventivom, prekinite sa pumpicama (ovo radite na sopstvenu odgovornost) i posle par meseci, ako krenete da umirete od astme napišite ovde da nije tačno to što čovek kaže. Ili recite i javljajte se na svakih godinu dana i potrvdite da čovek ima recept za lečenje astme. I ovde se treba prisetiti slučaja devojčice iz Novog Sada koje je nažalost preminulo zbog toga što su roditelji odlučili da su pumpice štete. I na Exitu smo imali jedan takav slučaj, smrti usled loše kontrolisane astme.
U suštini cilj mi je da na ovom sajtu okupim ljude koji imaju tešku i perzistentnu astmu i da oni napišu svoje iskustvo o pokušajima lečenja aleternativnim metodama. Ukoliko ste vi jedan takav slučaj, pošaljite mi mejl na veroljub at astma.rs, a ja ću vaš tekst, ako treba i anoniman objaviti. Ne budite sebični i lenji – podelite informacije koje znate.
Tekst sa sajta Lekovito Bilje
Osamdesetdvogodišnji Jovan Stojković iz Beograda, fitoterapijom se bavi već dve decenije. Kako kaže, u čudesnu moć bilja oduvek je polagao nade, ali se za prirodno lečenje ipak zainteresovao tek nakon što mu se razboleo unuk. “Pre dvanaest godina moj unuk je oboleo od bronhijalne astme, zbog čega je bio primoran da leži u bolnici gde je primao terapiju bez koje nije mogao da diše. U to vreme, radio sam kao laboratorijski tehničar i pomno sam pratio svaki detalj njegovog lečenja. Čim su mu lekari prepisali antihistaminike, koji, kako sam saznao od stručnijih od mene, mogu da prouzrokuju neplodnost, odlučio sam da unuka izlečim primenom alternativne medicine”, pripoveda sada već iskusan beogradski travar, koji je u želji da prekine štetno dejstvo lekova na mlad organizam svog unuka, danima tragao za receptom potpuno prirodnog i netoksičnog preparata.
Komentari na sajtu
//erna hadzajlic Procitala sam vas clanak u Lekovitom bilju,imam kcerku od 12 godina koja ima astmu.Mozete li mi poslati vas telefon radi kontakta.Unapred zahvalna Sanja Vasic.
//vasic sanja Postovani, imam dvoje dece koji se muce sa alergijskom astmom ,molila bih neki vas kontakt telefon. S postovanjem Maja Obradovic
//Maja Obradovic imam dete koje ima velikih problema sa alergiskom astmom,molim vas ako neko moze da mi da telefon gospodina Jovana Stojkovica.
//vlado vasojevic Molim Vas da mi posaljete adresu, broj telefona, kontakt / kako da dodjem do travara, tj. do preparata protiv astme. Unaprijed zahvalna majka.
//Radenka Grgic Imam cerku od 9 god.koja od 3-e god.ima problema sa astmom.Dali mi mozete poslati adresu ili br. telefona gospodina Jovana Stojkovica.
//milosevic marija 07.08.2009. u 22:58 Mozete li mi poslati broj telefona travara Jovana Stojkovica.
//ljubinka govedarica Molim vas pošaljite mi adresu, broj telrfona travara Jovana, kako bih došla do preparata protiv astme Unapred zahvalna zabrinuta MAJKA
//Tatjana Milivojević IMAM SINA OD DVE GODINE KOJI IMA PROBLEMA SA ASTMOM.CULI SMO ZA GOSPODINA JOVANA STOJKOVICA I ZA NJEGOV MELEM.OD KADA JE POCEON DA KORISTI MELEM NISMO IMALI PROBLEME SA GUSENJEM A INACE SMO SVAKI MESEC DANA BILI NA INHALACIJAMA I LEMODU.IMAM BROJ TELEFONA GOSPODINA JOVANA STOJKOVICA KOME SE ZAHVALJUJEMO STO NAM JE POMOGAO U LECENJU.011 25 26 332
//OLIVERA SUDAR na primer melem gospodina stojkovica iz Sremcice kod Beograda nije pomogao mom sinu, nego je pogorsao stanje. Nisam ljut na njega nego dajem svoj komentar.
//Goran Ristic MOJ SIN JE BIO NA PUMPICAMA FLIKSOTID I VENTOLIN.SVAKO JUTRO I VECE SMO UZIMALI PO JEDNU DOZU.KADA SMO ZAVRSILI SA TERAPIJOM GOSPODINA JOVANA OTISLI SMO NA KONTROLU.POSLE PREGLEDA DOKTORKA NAM JE REKLA DA NAM PUMPICE VISE NISU POTREBNE.
Veoma je bitno da se jave svi ljudi, i oni kojima je bilo koji preparat pomogao i oni kojima čaj nije učinio pomoć.
Roditelji treba da svate da je astma bolest koja po savremenoj medicini nije izlečiva. To treba da priznaju sebi i svojoj deci. Sa druge strane, i ja imam astmu pa sam trčao maraton i super se osećam. Trenutno nemam gušenja. Sa astmom se može živeti i to sjajno!!!
Još bitnije je da se mame poput Olivere Sudar jave kroz par meseci ako im dece budu imale problema, jer ovakve stvari stvaraju zabludu ako nisu 100% tačne. Astma se najčešće vrati, nešto je okine.. Neki ljudi žive godinama bez problema. Recimo meni već 9 meseci nije potrebna pumpica. No bitno je da ako se ponovi napada da se vratite i ostavite komentar.
Mnogi roditelji samo uzimaju prirodne preparate, što se nekada završi i tragično za njihovu decu. Nemojte se igrati sa travama, koje SIGURNO mogu da pomognu, ali vas neće spasiti ako se gušite i umirete usled nedostatka vazduha!!!
Na svom sajtu (http://www.astma.rs) se borim protiv zabluda o astmi. Tražim i zahtevam od svakog roditelja koji želi da se uključi i ispiše svoje iskustvo da se javi i napiše mi tekst. Pošaljite mi, a ja ću ga objaviti.
Veliki pozdrav i podrška svim sa ovim problemom!
//Veroljub Zmijanac (Astma.rs) 10.09.2009. u 12:32
Origano, svima nama dobro poznat i omiljeni začin ima i velika lekovita svojstva.
Iako se danas najviše koristi kao začin, on uživa poštovanje već milenijumima. U antičkoj Grčkoj, origano je bio poznat i pod nazivom “radost planina”, i predstavljao je radost i sreću. Vrste origana su bile veoma poštovane i od strane starih Egipćana, i često su ga pleli u krune i vence tokom svojih rituala. U XV veku Paracelzijus ga je koristio protiv dijareje, psorijaze, povraćanja, bolesti žutice i gljivičnih oboljenja.
Na Internacionalnom kongresu integralne medicine u Salcburgu 2003. godine, origano je predstavljen kao korisna lekovita biljka, moćnih lekovitih svojstava, koja se sve više istražuju. Esencijalno ulje origana i njegove aromatične komponente su lekoviti. Studije njegove biološke aktivnosti ukazuju na širok spektar antibakterijskih, fungicidnih (gljivičnih), antiviralnih i antioksidantnih osobina. Ulje origana, već dugo se koristi u aromaterapiji. Danas je sve popularnije origano koristiti suv i mleven, u kapsulama, te u obliku ulja koje se aplicira na kožu, piju u vidu kapi, koriste za inhalacije.
Inhalacije
U narodnoj medicini koristi se osim kao prirodni antibotik i kao sredstvo za iskašljavanje, zatim za širenje bronhija i protiv grčeva, za upale sinusa i posebno hronične grlobolje, nespecificne upale uha, bešike, prehlade, viroze, gripe i dugotrajnih tegoba sa nosem. Dženifer Biling i Pol Šerman sa Univerziteta Kornel iz Njujorka su otkrili da origano ubija 100 odsto kolonija tridesetak vrsta bakterija “in vitro” koje uključuju Psudomonas aeruginusa, Listeria monocytogenes, Staphylococcus auerus i albus, te Bacillus antracis.
Prema podacima Fondacije za produženje života dokazano je da ulje origana zaustavlja rast stafilokoka “in vitro” podjednako kao streptomicin, vankomicin i penicilin. Isti autor kasnije izvodi eksperiment sa gljivicom Candida albicans te takođe dokazuje da origano pozitivno deluje na zaustavljanje njihovog rasta, kako lokalno na koži tako i u sistemskim infekcijama.
Ta saznanja potvrđuje studija doktora Kasa Ingrama i drugih, koja ukazuje da svakodnevna primjena origana tj. oreganola P73 može prevenirati razvoj kandidijaze.
Postoji još studija delovanja origana na bakterije i druge mikroroganizme. Američki lekar Hari Preus sa Univerziteta u Džordžtaunu je eksperimnetom na miševima dokazao kako origano pokazuje inhibitorno delovanje na rast bakterija vrste stafilokokus podjednako kao i standardni antibiotici.
Prema navodima iz knjige “Beyond antibiotics” Mihaela Šmidta i drugih, prednost esencijalnih biljnih ulja u suzbijanju mikorganizama je u tome što bakterije ne razvijaju otpornost prema njima za razliku od klasičnih antibiotika. Mnoga esencijalna biljna ulja iz biljaka pa tako i iz origana suzbijaju bakteriju na nivou njenog disanja, dok klasični antibiotici blokiraju njen metabolizam, što s vremenom bakterije mogu izbeći procesom mutacija.
Nadalje, prema Grčkim istraživanjima dokazano je da origano ubija bakterije u septičnoj vodi i na taj način je sterilišu.
Rast bakterija imunih na antibiotike zabrinjava medicinske stručnjake. Mnoge bakterije već pokazuju otpornost na vankomicin, posebno crevne bakterije poput Enterokoka. Vankomicin se smatra najjačim postojećim antibiotikom, koji se koristi samo u krajnjem slučaju. Za razliku od vankcomicina, bakterije ne mogu razviti imunitet na prirodne antibiotike poput ulja origana.
Ulje origana se pravi od presovanih listova origana, koji su veoma poznati kao začin. Postoje brojne podvrste origana, od kojih neke uopšte i nisu pravi origano. One se razlikuju od “pravog” origana ne samo po izgledu, već i po svojim svojstvima i sastavu – aktivnim supstancama i hemijskim komponentama. Biljka Oreganum vulgare subsp. hirtum, je najbogatija esencijalnim uljima.
Sastojci origana
Ulje dobiveno iz lišća origana Oreganum vulgare subsp. hirtum sadrži dva glavna sastojka – timol i karvakrol, dva jedinjenja, iste formule i molekularne mase, veoma su slična. Razlikuju se samo po svojoj strukturi (u hemiji se ovaj fenomen naziva izomerizam). Oba esencijalna ulja – s obzirom da su derivati fenola – imaju izuzetan antibakterijski i antivirusni efekat. Takođe, origano sadrži i flavonoide, koji su odlični antioksidansi i pospešuju zaštitu ćelija od slobodnih radikala, a sadrži i rozmaricinsku kiselinu, sterole, vitamine A i C, kao i brojne minerale. Važno je napomenuti, da su u poređenju sa uobičajenim oblicima origana (začin, osušena biljka), ovi aktivni sastojci u ulju su prisutni u viskoj koncentraciji. Sve ovo utiče na rad imunog sistema, popravlja energetsko stanje svih ćelija i time popravlja odbrambenu sposobnost organizma.
Aktivne komponente ulja Origana jačaju zidove sutnih kapilara duž sluznice disajnih organa i gastrointestinalnog trakta. Ulje Origana deluje opuštjuće na bronhospazam, razblažuje sekret, pomaže iskašljavanje i deluje protiv kašlja.
Jednako ga mogu uzimati i odrasli i deca (naravno uz konsultacije sa lekarom), popiti par kapi u čaši vode, soka, može se koristiti i spolja u kupkama, za jačenje desni, za masažu ili za inhalaciju. Može se koristiti i u aparatima za dezinfekciju prostorija, za dezinfekciju ruku itd.
Esencijalno ulje origana je najjači poznati biljni antiseptik, čak preko 20 puta jači u antiseptičkom delovanju od fenola koji se korišti za sterilizaciju bolničke opreme.
U najavi moguće pandemije gripa izazvanog virusom H1N1 (svinjski ili meksički grip), esencijalno ulje origana može poslužiti kao preventivna zaštita, uz preporuku da se zdravije hranimo, unosimo vitamine, često peremo ruke, da se ne ljubimo (bez potrebe), da kijamo i kašljemo u papirne maramice, da se bavimo nekom telesnom aktivnošću koja jača naš organizam, da dovoljno spavamo i odmaramo se.
Važna napomena je da nikakav preparat nemože da zameni uravnoteženu i raznovrsnu ishranu i zdraviji način života, kao ni tretmane kod lekara i konsultacije sa njim.
Ja koristim ulje origana za inhalaciju, dodam par kapi u destilovanu vodu, ubacim u moj inhalator i udišem 15 minuta, a svako jutro dodam par kapi u čašu vode i popijem, zatim masirm desni i koristim kao vodicu za ispiranje grla i usta.
Imam 16 god. i od 4 god. “borim”se sa astmom. Do sad nisam imala nekih povelikih poteskoca, ali poslednja 3 meseca nocu ne mogu da disem i uzimala sam ventolin pumpicu, koja mi uvek pomogne.O
tisla sam kod alergologa, koji mi je prepisao Symbicort pumpicu koju uzimam ujutru i uvece, i tako vec 3 meseca idem na redovne kontrole,ali nista se ne menja.
Ako ne uzmem symbicort otezano disem i vise ne znam dal uopste “vredi” da idem na preglede kada se nista ne menja. Da li Vi imate neki savet?
Dr Dukić odgovara
Postovana,
Koliko sam razumela Vaše stanje ukoliko ne uzmete Symbicort turbuhaler onda imate osećaj otežanog disanja, znači terapija ipak ima efekta.
Synbicort se pokazao kao dobar lek, potreno ga je uzimati najmanje tokom 3 i više meseci. Ukoliko zaista niste bolje i redovno odlazite kod specijaliste na kontrolu, on će Vam verovatno promeniti terapiju pošto na našem tržištu postoji više preparata za kontrolu u terapiju astme.
Konzumiranje cigareta u „drugom stanju” kod pripadnica lepšeg pola udvostručava izglede za rađanje bebe sa malom telesnom težinom i povećava stopu smrtnosti kod fetusa i dece za 25 do 50 odsto
U trudnoći cigarete puši 35,7 odsto žena, dok je 11,8 odsto dama prestalo sa ovom navikom posle prve posete patronažne sestre. Analize pokazuju da su žene tri puta više sklonije pušenju ako neko u njihovom domaćinstvu to već radi, ali da ovoj navici češće podlegnu žene nižeg obrazovanja i ekonomskog statusa.
One dame koje su prestale da puše pre trudnoće rađaju bebe iste telesne težine kao one koje nisu nikad to radile. Ovo su samo neki od podataka do kojih su došli Udruženje za javno zdravlje Srbije i Nacionalna komisija za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja, koji su nedavno završili obrađivanje studije sa temom „Pušenje kod trudnica i porodilja u Srbiji” uz finansijsku podršku Kanadske agencije za međunarodni razvoj i tehničku i finansijsku podršku Kanadske asocijacije za javno zdravlje.
Ove rezultate ovih dana na seminaru u prostorijama Gradske uprave moglo da čuje i sto patronažnih sestara iz domova zdravlja, koje su učestvovale u studiji.
– Tema edukacije bila je sticanje znanja i veština o tome kako pomoći budućoj majci i porodici, da svi njeni članovi, a posebno najmlađi, ne budu uopšte ili budu što manje izloženi duvanskom dimu.Kod žena u trudnoći, pušenje i izlaganje duvanskom dimu posebno je rizično jer mogu da ugroze kako njeno zdravlje tako i zdravlje bebe.
Podaci iz ovog istraživanja predstavljaju osnovu za niz interventnih mera usmerenih ka sprečavanju pušenja među trudnicama i porodiljama.
Veliku zahvalnost za edukaciju dugujemo Kanadskoj asocijaciji za javno zdravljei Šeril Smit, kanadskom ekspertu iz oblasti javnog zdravlja i stručnom konsultantu u istraživanju – istakla je Anđelka Kotević, iz Udruženja za javno zdravlje.
Anketa pokazuje da je pušenje uzrok niže telesne težine kod novorođenčadi i do 84 grama, a čak 60,3 odsto trudnica pokušalo je da prestane sa konzumiranjem duvana kad je saznalo da je u „blaženom stanju”. Razlozi za takvu odluku bili su u 16,2 odsto slučajeva pojava zdravstvenih tegoba, zabrinuto za zdravlje bebe bilo je 47,1 budućih majki, a za sopstveno zdravlje njih dva odsto.
Samo jedan odsto trudnica pokušalo je da kaže „zbogom” cigaretama zbog saveta lekara. Alarmantno je da konzumiranje cigareta u „drugom stanju” kod pripadnica lepšeg pola udvostručava izglede za rađanje bebe sa malom telesnom težinom i povećava stopu smrtnosti kod fetusa i dece za 25 do 50 odsto.
– Mnoge trudnice se pitaju zašto se moraju odreći cigareta. Postoje jaki dokazi za 26 oboljenja i javljaju se dokazi za jošnjih 12 gde veliku ulogu ima duvan. Prestanak pušenja ima trenutne i dugoročne koristi.Posle 20 minutakrvni pritisak i puls se vraćaju u normalu, posle osam sati nivo ugljen-monoksida u krvi pada, a nivo kiseonika se povećava, posle 24 sata dolazi do smanjenja verovatnoće za pojavu srčanog udara, dok posle 48 sati hrana dobija bolji ukus i miris– dodala je Šeril Smit.
Onaj ko prestane da puši posle dve nedelje, kaže ona, primetiće da mu se smanjuje kašalj, malaksalost i kratkoća daha, a posle godinu dana primetno je da se rizik od bolesti srca smanjuje se za 50 odsto.Dugoročno gledano, za 10 do 15 godina rizik od preuranjene smrti približava se istom riziku kao kod osobe koja nikad nije bila pušač.
192 (ili 911) Policija 193 Vatrogasci 194 Hitna pomoć
Svi brojevi su dostupni i kada nemate kredita na mobilnom telefonu. Broj 911 je dostupan i kada vam je telefon zaključan!
Broj hitne pomoći (94) je dostupan sa vašeg mobilno i kada nemate kredita
Odmah pozovite svog doktora ako:
• kašljete, ispuštate zvuk pištanja kad dišete ili imate teškoce sa disanjem.
• osećate potrebu za uzimanjem više lekova nego što Vam je doktor propisao.
• imate temperaturu preko 38 °C (101 °F).
• imate sluz koja nije bela ili bistra, ili je i suviše zgusnuta da se iskašlje.
• imate probleme uzrokovane svojim lekovima, na primjer drhtavicu, smetenost, uzrujanost, osecaj nervoze u želucu ili loš ukus u ustima.
• niste u stanju obavljati normalne aktivnosti ili vežbe.
Odmah pozovite 92 (hitnu pomoć) ako imate:
• teško „pištanje“ pluća kad dišete, teškoce sa disanjem ili kašalj.
• bol u prsima.
• sive ili plave usne i nokte na rukama.
Razgovarajte sa svojim doktorom ili medicinskom sestrom ako ste zabrinuti ili imate pitanja.
Vaša nega može ukljuciti:
• uzimanje razlicitih lijekova za:
- otvaranje dišnih puteva
- smanjivanje reakcije tijela na alergene
- smanjivanje oticanja Vaših dišnih puteva
- smanjenje kongestije
• pronalaženje uzroka Vaših simptoma.
• Alergotest.
• korištenje mjeraca vršnog protoka za provjeru i prevenciju astmaticnih napada
• uzimanje velike caše tecnosti svaka 1-2 sata; to pomaže da sluz ostane rijetka, a tijetka sluz je lakša za iskašljavanje i smanjuje oticanje u plucima. Prozracne tecnosti su najbolje, kao što je voda, vocni sok, caj, corbe i bistre supe.
• izbjegavati mlijecne proizvode prilikom „pištanja“ jer oni mogu zgusnuti sluz.
Za prevenciju astmatičnih napada
• Držati lijekove za astmu uz sebe cijelo vrijeme. Uzimati lijekove u odredeno vrijeme iako su simptomi nestali.
• Izbjegavati dim od cigareta, lule i cigara.
• Držite se podalje od namirnica, lijekova ili stvari koje Vam uzrokuju pojavljivanje simptoma astmaticnih napada. Oni se nazivaju okidacima.
• Izbjegavajte kontakt sa osobama koje su prehladene ili imaju gripu.
• Odmarajte se i uzimajte dosta tecnosti na prvi znak prehlade.
• Dišite kroz šal ili neki drugi „prekrivac“ kad je hladno vrijeme.
• Sa svojim doktorom razgovarajte o vježbama za ojacavanje Vaših pluca.
Ishrana bogata antioksidansima smanjuje učestalost astme, pokazali su rezultati istraživanja australijskih naučnika. Studija se naročito bavila uticajem paradajza na zdravlje, jer on sadrži veoma moćan antioksidans likopen.
Utisak o vremenu ima uticaj i vlaga u vazduhu (vidi tabelu), što je vlaga veća to je teže. Znojenje kao metod rashlađivanja organizma ima smisla kada je vazduh suv pa znoj isparava i hladi kožu, dok u vlažnoj sredini on nemože da ispari, pa vam se čini da ste kao u rerni.
Drugi nazivi:
Izuzetno je vazno da napitak bude blag, posto se u njemu nalazi glukonska kiselina, koju inace u normalnim metabolickim okolnostima proizvodi jetra coveka. Ova kiselina ide direktno u krv i ima zastitnu
Tatjana
Maja
Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) čine hronični bronhitis i emfizem. Hronični bronhitis se definiše kao bolest obeležena produktivnim kašljem, stvaranjem sluzi u disajnim putevima i iskašljavanjem veći broj dana najmanje tri meseca godišnje tokom dve godine. Emfizem pluća je stanje trajnog proširenja vazdušnih prostora u plućima udružen sa razaranjem alveola. Bronhijalna astma hronična je upala disajnih puteva, sa napadima suženja bronha.
